У Шугрину је рођен извесни Стеван, најбољи тобџија Хајдук-Вељка Петровића, који га је за рачун Турака и убио топом 1813. године.[1]
Рођен је у месту 1836. године Милан Пироћанац државник српски. Мада син Стевана Недељковића, узео је себи за ново презиме изведено по свом завичају пиротском. Учио је високе школе у Београду и Паризу, и мало у Немачкој. Био је начелник Министраства спољних послова за време књаза Михаила, који му је поверио неколико важних дипломатских мисија. После погибије књазове прелази у судство где је председник Првостепеног суда у Београду и дуго члан Касационог суда. Бавио се током живота и адвокатуром. Покренуо је лист "Шумадија", па ускоро и "Видело". Био је вођа Напредне странке до јесени 1883. године. Био је претходно неколико пута министар у влади, а након пада владе Ристићеве, он 1879. године формира као председник напредњачку владу. После оставке 1886. године повлачи се сасвим из политике. Био је један од најбољих српских правика а доказао се и као политички писац са више наслова књига - брошура и бројних чланака. Његови радови су били: "Међународни положај Србије", "Кнез Михаило и заједничка радња балканских народа", "Историјска размишљања" идр. Умро је у Београду почетком 1897. године.[2]
У месној основној школи од 1910. године ради учитељ Светозар Лазаревић.[3] По завршетку Првог светског рата постављен је 1920. године за сталног учитеља Живојин Костић.
Демографија
У насељу Шугрин живи 94 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 67,6 година (68,5 код мушкараца и 66,8 код жена). У насељу има 54 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,76.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
.svg)
