Село се за време Турака звало Чифлик, а касније, вероватно после ослобођења од Турака, добило назив Обреновац, највероватније по Обреновићима који су у то време били на власти. По другој верзији, после рата са Бугарима 1885. године војни команданти нису хтели посебне награде, него у њихову част да се село назове по презимену капетана Обреновића — Обреновац, село Паскашија по презимену Милојковића – назове Милојковац, а село Чорин Дол по мајору Срећковићу назове Срећковац. На магистралном путу Пирот–Димитровград на око 18 километара од Пирота налази се село Обреновац, у обронцима Старе планине. Са истока се пружају: Нешков вис, Големи камик, Ладета, Градиште и Капе. Са јужне и западне стране је десна обала реке Гинске а са севера брдо Лице.
Село Обреновац се налази на надморској висини од 341 метар и то је део између пруге и реке Нишаве.
Укупно земљиште катастарске општине села Обреновца заузима површину 1891. године 268,73 ха, од те површине обрадиво — зиратно било је 173,17 ха, пашњаци 15,50 ха, и шуме 80,06 ха. Село је имало 23 куће од слабог материјла изграђене и 143 становника, од тога: мушких 64 и женских 79, пореских главаје било 23. Највећи порез је плаћао Митар Анђелковић 100,42 динара, затим Стојан Андрејевић 71,68 динара, Анђел Младичић 68,58 динара, седморо је плаћало порез изнад 50 динара, а остали испод, а најмање је платио Никола Јовановић 1,28 динара. Сви су били неписмени, или самоуки.
Земљиште катастарске општине 2005. године било је 367,96 ха, од тога; обрадива земља — њиве 98,23 ха, ливаде 23,58 ха, пашњаци 36,67 ха, шуме 154,25 ха, воћњаци 13,20 ха, вргт —– баште 2,45 ха, виногради 4,57 ха и остало 34,11 ха. Обрађено земљиште се знатно смањило у корист необрађених површина, јер је старосно становништво изнад 60 година.[1]
Земљиште села се може поделити на равничарски и брдовити део. У оквир Нешковог виса и брда Кале: Римски град на врху Кале, Прекрсје — има изглед као крст, Клинчи вргоп, Мадино бачијиште - Мада где је чувао овце — бачија, Црвени пут — пут где пролази
земља је црвена, Кале — њива — сада шума, Македонско и Мртвина — шума, Вунија — шума има изглед левка, Сураџиски пут, пут по коме је пролазила стока (сурија — буљук оваца). Над ваду — њива, сада ливада и шума, При појату — шума, Горње врело – извор пијаће воде, Јаз — река Нишава је „преграђена да вода тече по вади, Вада, Воденица и Средорек – ушће реке и ваде, на том месту деца су се играла, а за празнике и недеље играло се коло — оро.
Прошлост
У месту је 1879. године било 16 кућа са 137 душа, није било писмених људи а број пореских глава износио је 28.[2]
Демографија
У насељу Обреновац живи 119 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 51,1 година (49,1 код мушкараца и 52,7 код жена). У насељу има 64 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,23.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
.svg)
