Место Суково је познато још од римског доба и ту се ископавају антички археолошки налази.
Кућа где су некада становалу учитељи
Суково има 1879. године 116 кућа, у којима живи 878 становника. Има само пет писмених мушкараца а у селу је пописано 186 пореских глава.[1] Код Сукова је 1881. године био "Суковски хан", и ту протиче река Сукова Јeрма која сече Цариградски друм и ту је на њој постављен "Суковски мост".[2] Суково је имало железничку пругу уског колосека којом је пролазио "Ћира" на путу од рудника "Јерма" у селу Ракита до места Бело Поље, и ту је 1898. године шеф постаје био саобраћајни званичник. Одвојили се се Суково и Јалботина 1904. године од Обреновачке општине у засебну општину Суковску.[3]
У месту је 1896. године постојала српска народна четворогодишња основна школа са 69 ученика. Највише је било првака - 35.[4] Тома Соколовић је 1896. године био суковски учитељ. Године 1899. ту су радили као учитељи Петар и Василија Стојановић.[5]
За време Првог светског рата место је прилично страдало. Изнад села на једној висоравни је чувена "Дренова глава" где је био велики војни окршај са много жртава. Године 1938. у Сукову су председник Црквене општине поп Ђорђе Димитријевић и секретар учитељ Петар Ђорђевић покренули иницијативу да се стара, гранатама разорена и напуштена црква обнови. Подигла би се нова црква у спомен Блаженопочившем витешком краљу Александру и Благоупокојеном патријарху Варнави.[6]
Демографија
У насељу Суково живи 616 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,5 година (44,9 код мушкараца и 48,1 код жена). У насељу има 285 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године).
.svg)
