Раније се то место звало Чорин До.[1] Насеље носи назив по Пантелији Срећковићу, који је за време Српско-турског рата (1878) обављао дужност начелника Пиротског, Трнског и Брезничког округа.
Године 1879. у месту је било 55 кућа са 347 душа, међу њима није било писмених људи а број пореских глава износио је 78.[2]
У селу постоји црква Светог Илије, саграђена 1876.[3] По другом извору, грађен је храм 1871. године на месту некадашњег манастира.[4]
Основна школа у Срећковцу је мушка, четвороразредна (1905).[5]
Године 1933. Срећковац је мало али напредно село близу бугарске границе. Ту је на свечаности освећена соколска застава коју је поклонио капетан прве класе Ђорђе Вељковић, родом из тог места. Свечаност је одржана у згради сеоске основне школе, а кумовао је проф. Миодраг Милошевић просветар Пиротског Соколског друштва.[6]
Демографија
У насељу Срећковац живи 151 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 58,3 година (58,5 код мушкараца и 58,2 код жена). У насељу има 83 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 1,95.
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
.svg)
