Фокер E.II (нем.Fokker E.II Eindecker) је једнокрилни ловац-извиђач направљен у Немачкој. Авион је први пут полетео 1915. године.
[1]
Пројектовање и развој
Авион је пројектовао Anthony Fokker (Антони Фокер) и био је унапређени Фокер E.I са јачим мотором и неким побољшањима. Пошто нови авион није испунио пројектом предвиђене особине, израђено је само 23 авиона овог типа. Многи од ових авион је још у току производње преиначено на стандард Фокер E.III. Неки од авиона E.II кад су слати у фабрику на ревизују, тамо су надограђени на спецификацију E.III.
Технички опис
Труп му је правоугаоног попречног пресека. Носећа конструкција трупа је направљена од заварених челичних цеви високе чврстоће. Рамови конструкције су укрућени жичаним дијагоналама. Рамови конструкције који се налазе између мотора и кабине пилота су укрућени дијагоналама од челичних цеви. У том простору су били смештени резервоари за гориво и уље као и магацини за смештај митраљеске муниције. Иза мотора се налазила противпожарна преграда. Носач мотора је био од заварених челичних цеви. Предњи део, мотор и иза мотора до кабине пилота је био обложен алуминијумским лимом а остали део трупа је био облепљен импрегнираним платном. Пилот је седео у отвореном кокпиту[2]. Прегледност из пилотске кабине је била добра јер није имао сметње ни од горњег крила нити од мотора (у авион уграђен звездасти ваздухом хлађен мотор).
Погонска група: Авион је био опремљен 9-то цилиндричним ваздухом хлађеним ротационим мотором, Oberursel U.I снаге 73kW (немачка производња мотора Gnome Monosoupape 9N). На вратилу мотора је била причвршћена двокрака, вучна, дрвена елиса, непроменљивог корака. Мотор је лименом облогом заштићен због опасности које може изазвати својом ротацијом.
Крило: Предња и задња ивица крила су паралелне, крајеви коси а углови заобљени. Крило је било дрвене конструкције са две ремењаче од смрече, које су повезивале дрвена ребра од тополе, танког аеро профила. Предња ремењача је жичаним затезачима са горње стране била фиксирана за челичну пирамиду а са доње стране авиона за челичну конструкцију трупа авиона. Задња рамењача, која је мањег попречног пресека од предње рамењаче и тиме омогућила већи савитљивост крила је била челичним сајлама везана за управљачки механизам авиона а управљање се остваривало савијањем дела крила авиона. Нападна и излазна ивица крила су била од дрвета а цело крило је било пресвучено импрегнираним платном[2].
Репне површине код овог авиона се састоје од кормила правца и два кормила висине. Уобичајених Фиксних верикалних и хоризонталних стабилизатора овај авион нема. Сва кормила су направљена као цевасти челични рам са шупљим ребрима и платненом облогом. Вертикално кормило је постављено на крају репа а кормила висине су причвршћена за горњу ивицу трупа. Сва кормила су челичним сајлама директно везана за управљачки систем авиона[2].
Стајни орган је био класичан, направљен као челична конструкција од заварених танкозидих цеви са фиксном осовином. Tочкови су били димензија Ø 690 mm x 83 mm. Амортизација је била помоћу гумених каишева а на репном делу се налазила еластична дрвена дрљача[2].
Наоружање
Авион је био наоружан једним синхронизованим митраљезом који се налазио испред пилота на горњој страни трупа и пуцо је кроз обртно поље елисе. Митраљез се налазио у хаптичком пољу пилота тако да је могао да интервенише у случају застоја у паљби што у то време није био редак случај.
Наоружање авиона: Фокер E.II
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза
1 х LMG 08/15 Spandau
Број метака
500
Калибар
7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Ракетно наоружање (ракете)
Табела техничких података за авионе Фокер E.I - E.IV
Овај модел авиона је настао као последица усавршавања претходног Фокер E.I, те није било потребе за неким додатним варијацијама овог модела. Даљим усавршавањем овог модела добијен је авион Фокер E.III.
Оперативно коришћење
Произведено је 23 авиона овог модела од укупно 386 авиона Фокер Е. Послужио је за попуну губитака и премошћавања недостатка авиона на западном фронту. Процењује се да су сви авиони из серије Фокер Е оборили око 1.000 савезничких авиона[4]. Колики је допринос овог модела авиона у томе, тешко је одредити.
Angelucci, Enzo; Matricardi, Paolo (1976). Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg (на језику: (језик: немачки)). Wiesbaden. ISBN3-8068-0391-9.CS1 одржавање: Непрепознат језик (веза)