Мотор Pratt&Whitney Wasp авиона Фокер F.18 Наоружани авион Фокер F.18 на стајанциСачувани део авиона Фокер F.18 Curaçao Museum
Фокер F.18/ Fokker F.18 је холандски тромоторни, вишеседи, висококрилaц авион, мешовите класичне конструкције који се користио као путнички, транспортни авион између два и у току и након Другог светског рата.
Пројектовање и развој
Пројектовање авионаФокер F.18 је започето почетком тридесетих година двадесетог века на захтев холандске ваздухопловне компаније KLM, која је желела да тим авионом отвори линију Холандија - Источна Индија (сада Индонезија). Авион је конструисан према традиционалној Фокеровој шеми (као авиони F.8; F.9; F.12 i F.39)[1] био је то конвенционални висококрилни конзолни моноплан са фиксним стајним трапом и задњим точком испод репа авиона. Имао је три мотора један на кљуну aвиона а двa испод крила. У ствари то је била повећана верзија авиона Фокер F.12. Авион је први пут полетео 30. јуна 1932. године. Направљено је укупно 5 авиона овог типа и сви су рађени за KLM.
Технички опис
Труп авиона Фокер F.18 је био правоугаоног попречног пресека, са заобљеном кровном страницом. Труп је био подељен на три дела: кабински део, путничка кабина и репни део. Био је простран тако да се у њега без проблема могла сместити комплетна посада и путници са пртљагом. Носећа структура трупа авиона је била направљена као решеткаста заварена конструкција направљена од танкозидих челичних цеви високе чврстоће а облога трупа је била делимично од дуралуминијумског лима, дрвене лепенке и импрегнираног платна (кљун авиона је био обложен лимом, средњи део трупа путничка кабина је био обложен дрвеном лепенком а остатак дела трупа и реп су били обложени импрегнираним платном). Кљун авиона је у односу на претходне Фокерове авионе био продужен па је у тај део био смештен простор за пошту што је поред повећања корисног простора, повољно утицало на равномеран распоред терета у авиону. Улаз у авион са степеништем се налазио на левој бочној страни трупа авиона, на крају путничке кабине. Кокпит пилота је био смештени у затвореној кабини, која се налазила у кљуну трупа авиона, до кога се стизало пролазима кроз путничку кабину. Путничка кабина је имала 12 седишта или мање уколико су била монтирана седишта која су се преко ноћи развлачила у лежаје. На крају путничке кабине (у репу) налазио се тоалет и простор за пртљаг. Кабина је била опремљена сталажом за одлагање ручног пртљага[2].
Погонска група: Два мотора су му уграђена у висећим гондолама испод крила авиона а трећи се налази у носу (кљуну) трупа авиона. Авион је био опремљен деветоцилиндричним ваздухом хлађеним радијалним моторима Pratt & Whitney Wasp С снаге 420 KS. После истека ресурса овим моторима они су замењени нешто јачим моторима Pratt & Whitney Wasp T1D1 снаге 433 KS. На моторима су биле постављене двокраке металне елисе фиксног корака. Радијални мотори су били обложени лименим прстеном у циљу побољшања хлађења мотора. Иза сваког мотора се налазио резервоар са 60 литара уља.
Крила су била дебелог профила тако да су у њих без проблема могли да стану резервоари за гориво. Главни резервоари за гориво укупне запремине од 2010 литара су се налазили у делу крила изнад трупа авиона. Кроз крило су пролазили сви потребни уређаји и инсталације. Облик крила је био једнакокраки трапез, са заобљеним крајевима. Осна линија крила је била управна на осу трупа авиона. Конструкција крила је била од дрвета са две решеткасте дрвене рамењаче, а облоге делом од дрвене лепенке а делом од импрегнираног платна. Покретни делови крила (еленори)су такође имали конструкцију од дрвета док им је облога била од импрегнираног платна.
Репне површине: Репни делови трупа иза путничке кабине, вертикални и хоризонтални стабилизатори и кормила правца и висине су имали конструкцију од челичних цеви а облогу од импрегнираног платна. Хоризонтални стабилизатори су упорницама са доње стране били ослоњени на труп авиона а са горње стране су биле причвршћене за вертикални стабилизатор.
Стајни трап је био класичан фиксан са гуменим точковима. Састојао се од троугласте виљушке причвршћене за труп авиона и вертикални носач у коме је био уграђен уљани амортизер а ослањао се на конструкцију гондоле крилних мотора. Размак између точкова је био доста велики а и концентрација маса се налазила унутар размака па је стабилност при слетању и полетању овог авиона била задовољавајућа. Точкови су били опремљени раткапнама у циљу смањења аеродинамичког отпора. На крају репа авиона налазила се гумени точак као трећа ослона тачка авиона.
Од тренутка пријема авиона од Фокера, па до октобра 1936. године, KLM је ове авионе користио за одржавање авио линије Амстердам - Батавија (Џакарта) када су их заменили авиони Даглас DC 2. Два авиона Фокер F.18 су продати чехословачком ЧСА који је њима одржавао линију Праг-Беч-Берлин до 1938. године. Један од тих авиона је продат комерцијалној компанији из Палестине који је нажалост 1939. године доживео несрећу и остао да лежи на аеродрому до 1948. године кад је расходован. Другог су при окупацији Чехословачке заробили Немци, који су га пререгистровали и користили неко време док му се траг није заметнуо.
KLM један свој авион продао преко француске фирме шпанским републиканцима. Они су га користили као транспортни авион и бомбардер док није страдао у једном бомбардовању. Преостала два авиона су уочи рата дислоцирана у холандске колоније на Карибима и Индонезији тамо су наоружани и служили у противподморничком ратовању док их нису заменили модернији амерички авиони.
Сачувани примерци авиона
Сачуван је део овог авиона (Кљун авиона: кабина са мотором) и налази се у Curaçao Museum.
.jpg)
