Рођен је 1667. године у данашњој Хрватској. Тачно место рођена није познато (Омиш, Шибеник, Брач, Дубровник. Рођен је у хрватској породици. Познат је био и под именом - Федерико из Далмације.
Први самостални рад, „Јуно на облацима“, насликао је 1705. године.
1710. године, осликао фрескуСветог Андреја на крсту олтара, Светог Вартоломеја, Светог Каролоса Боромеја, Свете Луција и Светог Аполона за цркву у Болоњи.
До 1715. године, био је у служби надбискупа Лотара Франза (нем.Lothar Franz von Schönborn) где је требало да заврши четири уметничке дела за дворску цркву у Вирсбургу, Немачкој. Насликана дела за дворску резиденцију, била су: „Мојсије и Арон пред фараоном“, „Јефтина жртва“, „Саламонов суд“ и „Јакоб и Рахела“.
Између 1735. и 1740. године, радио је у Италији, о чему свједочи његова олтарна слика „Полагање у гроб“ у цркви у Борго Сан Гиацамо (итал.Borgo San Giacomo).
Изгубивши своје контакте у Бечу, и маргинизован од стране конкуренције и наручиоце, провео је своје посљедње дане у резиденцији грофа Атемса у Горици. У то време настала су његова посљедња дела, „Богородица са свецима“[2] , „Богородица са монахињама“[3] и „Петрово ослобођење“[4].
Период након смрти
Након смрти, Бенковић је пао у потпуну анонимност, због чега су многа његова дела приписивана другим уметницима као што су: Пиазти, Цигнани и други северно-италијански сликарим.
Тек у 20. веку је његов сликарски изричај поновно је постао препознатљив и цењен.
Занимљивости
Ослобођење Светог Петра
Монументална слика, „Абрахам жртвује Исака“ , коју је Бенковић радио за дворац Померсфелден у Немачкој, данас се налази у Стросмајеровој Галерији у Загребу[5].
Чудесан пут је прошла ова слика, дошла преко Француске, где је из дворца однесена као део ратног плена Наполеонових војника па преко Енглеске где је купљена у аукцијској кући.
Захваљујући Друштву пријатеља Стросмаиерове галерије, слика је купљена 1936. године смештена у Загреб.
Све до тог времена, ова слика је приписивана венецијанском сликару Пиазетију[6].
