Стефка Костадинова освојила је златну олимпијску медаљу на Олимпијским играма у Атланти 1996,[7] притом поставивши олимпијски рекорд за жене који је износио 2,05 м. Освојила је и сребрну медаљу на Олимпијским играма у Сеулу 1988.[8][9] Двострука је светска првакиња у дворани, први пут на Светском првенству у атлетици 1987. у Риму, а други пут на Светском првенству у атлетици у Гетеборгу 1995.
Такмичила се на пет ИААФ-ових светских првенстава у атлетици у дворани: Париз 1985, Индијанаполис 1987,[10][11]Будимпешта 1989, Торонто 1993. и Париз 1997. Освојила је златну медаљу на свих пет такмичења. Такође је освојила златне медаље на свим Европским атлетским првенствима на којима је наступила. Европска је првакиња на отвореном из Штутгарта 1986. и четворострука европска дворанска првакиња из Атине 1985, Левену 1987, Будимпеште 1988. и Париза 1994.
Костадинова је 37 година држала светски рекод у скоку увис, с прескочених 2,09м које је прескочила на Светском првенству 1987. у Риму. Њен светски рекорд је био један од најстаријих у савременој атлетици, а оборила га је Јарослава Махучик, с прескочених 2,10м, 7. јула 2024.[12] Укупно је поставила седам светских рекорда - три на отвореном и четири у дворани. Прескочила је 2 метра више од стотину пута, што је још непоновљени успех у женском скоку увис. Овај успех добија на тежини још више знајући да већина скакачица никад не прескочи два метра.
Награде и признања
Костадинова је проглашена бугарскомспортисткињом године четири пута (1985, 1987, 1995. и 1996). Уврштена је у најбољих десет атлетичарки 20. века, према ИААФ (Међународна асоцијација атлетских федерација).
Родила је сина Николаја 1995, само неколико месеци пре освајања златне медаље на Светском атлетском првенству 1995. Четири године касније, 1999, развела се од дугогодишњег супруга, Николаја Петрова. Исте године одлучила је и службено прекинути професионалну каријеру, иако није наступила ни на једном важнијем спортском такмичењу од Светског првенства у дворани 1997.
Након спортског пензионисања почела се бавити спортском администрацијом. Од 1999. била је на разним местима у бугарском спорту, као нпр. потпредседница Бугарског атлетског савеза или заменица министра спорта у Бугарској од 2003. до 2005. године.
Године 2012. примљена је у Кућу славних међународне атлетске федерације.[14]
Лични живот
Године 1995, Костадинова је родила сина Николаја, само неколико месеци пре него што је освојила злато на Светском првенству у атлетици 1995. године.[15][16] Године 1999, развела се од свог дугогодишњег супруга и тренера Николаја Петрова. Исте године је и званично прекинула своју атлетску каријеру, иако заправо није учествовала ни на једном већем спортском такмичењу од Светског првенства у дворани 1997. Костадинова се 2007. удала за бизнисмена Николаја Попвасилева.[17]
Спортско администрациона каријера
Након пензионисања Костадинова је започела каријеру у спортској администрацији. Она је била потпредседница Бугарске атлетске федерације, потпредседница Бугарског олимпијског комитета и била је заменица министра спорта Бугарске од 2003. до 2005. године.
Костадинова је 11. новембра 2005. изабрана за председницу Бугарског олимпијског комитета. Заменила је Ивана Славкова, којег је Међународни олимпијски комитет[18] сменио због кршења његових етичких стандарда.
