Рођен је 2. децембра 1913. године у Брињу код Оточца, у богатој трговачкој породици. После основне школе, завршио је пет разреда гимназије, а онда су га родитељи послали у богословију, коју је учио у Цетињу и Сарајеву. Истоворемено, његов отац је почео да гради цркву у Брињу. Уместо да се образује за свештеника, млади Срђан се укључио у рад лево оријентисаних организација. Због тога је искључен са богословије. После тога се запослио као чиновник у Београду. После Априлског рата, који га је затекао у војсци, вратио се у родно место.
У свом селу придружио се припремама за оружани устанак. Јула1941, отишао је, заједно с два брата, и наставио рад у околним селима, посебно се ангажујући на формирању партизанског логора, као првог облика организације устаничких снага у том крају. Тада је био изабран за команданта једног таквог логора на брду Панос. Убрзо је постао и члан Комунистичке партије Југославије. Учествовао је у нападу на Жуту Локву26. августа 1941. године, а затим у одбијању напада усташа на логор на Паносу.
Када је у септембру 1941. године образован Котарски комитет КПХ за Бриње, Срђан је био изабран за члана комитета. На позив Марка Орешковића, члана Централног комитета КПЈ, дошао је на подручје Коренице. Тамо је с групом бораца из Шкара напао италијанске војнике на Погледалу код Коренице. У току октобра, група је уништила два воза на железничкој прузи код Капеле, напала италијанске снаге у Рапајину кланцу, на путу Оточац–Сењ.
Децембра 1941, Срђан је био постављен за командира новоформиране Брињске партизанске чете. У пролеће 1942. године, од чете је формиран Брињски батаљон „Љубица Геровац“, а Срђан постао његов командант. Овај батаљон је, у саставу Првог приморско-горанског партизанског одреда, у току лета 1942. заузео Криви Пут и Подубило, те допринео заузимању Модруша.
Након што су Тринаеста приморско-горанска и Петнаеста словеначка дивизија НОВЈ заузеле Босиљево, Срђан је по задатку Штаба 13. приморско-горанске дивизије кренуо с два батаљона према Врбовском, због непријатељског напада на то место. У току покрета према Босиљеву, групу је, 1. јула 1944, изненада напао један усташки батаљон код Стубице, недалеко од Врбовског. У том је сукобу погинуо Срђан Узелац.