Српско питање је политички појам који обухвата историјске, државно-правне, етнополитичке и културолошке аспекте решавања разних питања која се односе на положај српског народа у целини, или на положај појединих делова српског народа у разним државама или областима.
Појам се може односити на неколико појава и процеса у историји српског народа.
Питање о признавању српских привилегија и положају српског народа у Хабзбуршкој монархији.
Питање о ослобођењу српског народа од турске власти и обнови српске државности, што је довело до избијања српске револуције (1804).[1]
Питање о положају српског народа у државама-наследницама бивше Југославије.
Питање о будућности српског народа у целини, посматрано из угла политичких, демографских, економских и других глобалних процеса.
Питање о очувању статуса српског језика и српске језичке заједнице (популација четири бивше југословенске републике које су данас самосталне државе: Србија, Хрватска, Босна и Херцеговина и Црна Гора) према правилима која важе свуда у Европи.[5]
Терзић, Славенко (1992). „Бењамин Калај и српско питање”. Catena mundi. 1. Београд: Матица Срба и исељеника Србије. стр. 351—357.
Терзић, Славенко (2010). „Евроатлантски продор на Исток и српско питање”. Србија и НАТО - за и против: Мишљења и расправе. Београд: Академија за дипломатију и безбедност. стр. 42—52.
Терзић, Славенко (2011). „Руски словенофили и српско питање (1856—1878)”. Српско-руски односи од почетка XVIII до краја XX века. Београд: САНУ. стр. 95—107.