Списак финала Купа европских шампиона и УЕФА Лиге шампиона
Трофеј Купа европских шампиона / УЕФА Лиге шампиона.
УЕФА Лига шампиона је сезонско фудбалско такмичење основано 1955. године. До сезоне 1992/93, такмичење је било познато као Куп европских шампиона.[1] У Лиги шампиона се такмиче прваци домаћих лига свих чланица Уније европских фудбалских асоцијација (УЕФА) осим Лихтенштајна, који нема своје лигашко такмичење. У Лиги шампиона учествују и клубови који су завршили на другом, трећем и четвртом месту у најјачим европским лигама.[2]
Првобитно су једино шампиони домаћих лига и браниоци титула истих имали право да се такмиче. То се променило 1997. када је дозвољено учествовање и вицешампионима најјачих лига и опет 1999. када је дозвољено и трећепласираним и четвртопласираним клубовима истих лига учествовање.[3] До 2005, клуб који је претходне сезоне освојио Лигу шампиона није имао право на аутоматско квалификовање у наредно издање такмичења следеће сезоне. То се такође променило након поменуте године.[4]
До 2009, клуб који је освојио Лигу шампиона задржавао је трофеј Купа европских шампиона десет месеци, а био је дужан да врати трофеј УЕФА-и два месеца пре следећег финала. У знак сећања на победу, клуб је добијао умањену копију пехара. Такође до 2009, клубовима који су били прваци Лиге шампиона три пута заредом (или укупно пет пута) уручивао се исти трофеј на трајно чување, а УЕФА би наручила прављење новог трофеја за следећу сезону.[5] Пет тимова је успело то да оствари: Реал Мадрид, Ајакс, Бајерн Минхен, Милан и Ливерпул.[6] Међутим, од 2009, тим који освоји Лигу шампиона добија реплику трофеја у пуној величини, а оригинал задржава УЕФА. Према истом правилу из 2009, клуб који од сезоне 2009/10. постане првак Лиге шампиона трећи пут заредом (или укупно пети пут) не добија оригинални пехар, већ право на ношење посебне ознаке на дресу за поменуто постигнуће.[7]
Укупно је двадесет и три клуба освојило Куп шампиона, односно Лигу шампиона. Реал Мадрид држи рекорд по броју освојених титула будући да је био првак такмичења петнаест пута. Реал је такође клуб који је освојио такмичење највише пута у низу, од 1956. до 1960. је био првак. Јувентус је највише пута био финалиста такмичења пошто је седам пута губио у финалима. Атлетико Мадрид је једини тим који је дошао до три финала, а ниједном није подигао пехар док су Ремс и Валенсија завршавали два пута као финалисти без победа. Највише шампиона је долазило из Шпаније (два клуба су освојила деветнаест титула).[8] Шест клубова из Енглеске су петнаест пута били прваци а три италијанска клуба су дванаест пута подигли пехар. Клубови из исте државе састајали су се осам пута у финалима: два пута Реал против Атлетика (2013/14. и 2015/16) и једном Реал против Валенсије (1999/00), Милан се састао с Јувентусом (2002/03), Манчестер јунајтед је играо са Челсијем (2007/08), Ливерпул против Тотенхема (2018/19), Бајерн против Борусије (2012/13) и Челси против Манчестер Ситија (2020/21).
^Прва утакмица финала, која је одиграна два дана раније, завршена је резултатом 1 : 1 након продужетака.[10]
^Посећеност на првој утакмици: 48.722 Посећеност на другој утакмици: 23.325.
^Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Ливерпул је добио утакмицу резултатом 4 : 2 након извођења једанаестераца.[11]
^Резултат је био 0 : 0 након првих 90 минута и продужетака. Стеауа Букурешт је добила утакмицу резултатом 2 : 0 након извођења једанаестераца.[12]
^Резултат је био 0 : 0 након првих 90 минута и продужетака. ПСВ Ајндховен је добио утакмицу резултатом 6 : 5 након извођења једанаестераца.[13]
^Резултат је био 0 : 0 након првих 90 минута и продужетака. Црвена звезда је добила утакмицу резултатом 5 : 3 након извођења једанаестераца.[14]
^Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Бајерн Минхен је добио утакмицу резултатом 4 : 2 након извођења једанаестераца.[15]
^Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Бајерн Минхен је добио утакмицу резултатом 5 : 4 након извођења једанаестераца.[16]
^Резултат је био 0 : 0 након првих 90 минута и продужетака. Милан је добио утакмицу резултатом 3 : 2 након извођења једанаестераца.[17]
^Резултат је био 3 : 3 након првих 90 минута и продужетака. Ливерпул је добио утакмицу резултатом 3 : 2 након извођења једанаестераца.[18]
^Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Манчестер јунајтед је добио утакмицу резултатом 6 : 5 након извођења једанаестераца.[19]
^Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Челси је добио утакмицу резултатом 4 : 3 након извођења једанаестераца.[20]
^Резултат је био 1 : 1 након првих 90 минута и продужетака. Реал Мадрид је добио утакмицу резултатом 5 : 3 након извођења једанаестераца.[21]
^Финале је првобитно требало да се одигра на Олимпијском стадиону Ататурк у Истанбулу, али је УЕФА место одигравања истог преместила из Турске због последица пандемије ковида 19 у тој земљи.[22]
^Финале је првобитно требало да се одигра на Алијанц арени у Минхену, али је УЕФА место одигравања истог преместила у Истанбул. Одлучено је да ће Минхен бити домаћин финала у сезони 2024/25.[27]
^Немачка је до 1989. године била подељена на Западну Немачку и Источну Немачку. До тада, једино су западнонемачки клубови учествовали у финалима такмичења.
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
