Важна је железничка станица на пола пута између Виборга и Приморска (на обалама Финског залива). Кроз северни део вароши протиче река Гороховка.
Западно од насеља у акваторији Виборшког залива налази се острво Шкољни, најзначајније излетиште локалног становништва.
Историја
Застава Совјетског
Насеље се у писаним изворима по први пут помиње током XVII века под финским именом Јоханес, а име насеља потиче од парохијске лутеранске цркве посвећене Светом Јовану Крститељу (извесно је да је црква саграђена 1888. године). Насеље је до 1917. године било у саставу Велике Кнежевине Финске, а потом до 1940. и у границама независне Финске. Иако је као последица Зимског рата варошица постала делом Совјетског Савеза, насеље је убрзо поново прешло под управу Финске (током Другог светског рата). Као последица Продуженог рата са Финском и службено прелази у састав Совјетског Савеза 1947. године. Након рата већина финског становништва је расељена у Финску, док је цело подручје насељено руском популацијом из унутрашњости земље.
Године 1940. насеље је добило званични административни статус у рангу варошице, а садашњи назив које носи од 1948. године последица је интезивне русификације подручја Карелијске превлаке која је извршена половином прошлог века. Насеље је садашње име добило у част пилота и Хероја Совјетског СавезаМихајла Советског који је погинуо 1944. године.
Демографија
Према подацима са пописа становништва 2010. у вароши је живело 7.131 становник, док је према проценама националне статистичке службе за 2015. варошица имала 7.064 становника.[1]
Најважнији привредни објекат у вароши је фабрика за производњу целулозе и папира „ОАО Виборшка целулоза” (рус.ОАО «Выборгская целлюлоза») основана још 1926. године. У новије време у фабрици се производи и дрвени пелат као нуспроивод обраде дрвета. Данас је ова фабрика један од највећих светских произвођача овог био-горива.
.svg)
