Светско првенство у кајаку и кануу на мирним водама одржава се у организацији Светске кајакашке федерације (ИЦФ) (енгл. International Canoe Federation.). Прво првенство је одржано 1938. године. У почетку првенства су одржавана у неправилним размацима, а од 1970. одржавају се сваке године осим у годинама када се одржавају Летње олимпијске игре. Од 2008. уместо на мирним водама зову се Светска кајакашка првенства у спринту.

Првенства се одржавају у кајаку (К) и кануу (Ц) у мушкој и женској конкуренцији. Данашња такмичења се одржавају у категоријама и дисциплинама:^[1]

Кајак и кану за мушкарце

• К—1 (кајак једносед) 200 м, 500 м, 1.000 м, 1 5.000 м и штафета 4 х 200 м
• К—2 (кајак двосед) 200 м, 500 м и 1.000 м
• К—4 (кајак четворосед) 1.000 м
• Ц—1 (кану једноклек) 200 м, 500 м, 1.000 м, 1 5.000 м и штафета 4 х 200 м
• Ц—2 (кану двоклек) 200 м, 500 м и 1.000 м
• Ц—4 (кану четвороклек) 1.000 м

Кајак и кану за жене

• К—1 (кајак једносед) 200 м, 500 м, 1.000 м, 1 5.000 м и штафета 4 х 200 м
• К—2 (кајак двосед) 200 м, 500 м и 1.000 м
• К—4 (кајак четворосед) 500 м
• Ц—1 (кану једноклек) 200 м,
• Ц—2 (кану једноклек) 500 м.

• 1938: Ваксхолм, Шведска (код Стокхолма)
• 1948: Лондон, Уједињено Краљевство
• 1950: Копенхаген, Данска (1)
• 1954: Макон, Француска
• 1958: Праг, Чехословачка
• 1963: Јајце, СФРЈ
• 1966: Источни Берлин, Источна Немачка
• 1970: Копенхаген, Данска (2)
• 1971: Београд, СФРЈ (1)
• 1973: Тампере, Финска (1)
• 1974: Мексико сити, Мексико (1)
• 1975: Београд, СФРЈ (2)
• 1977: Софија, Бугарска
• 1978: Београд, СФРЈ (3)
• 1979: Дуизбург, Западна Немачка (1)
• 1981: Нотингам, Уједињено Краљевство
• 1982.: Београд, СР Југославија (4)
• 1983: Тампере, Финска (2)
• 1985: Мехелен, Белгија
• 1986: Монтреал, Канада
• 1987: Дуизбург, Западна Немачка (2)
• 1989: Пловдив, Бугарска
• 1990: Познањ, Пољска (1)
• 1991: Париз, Француска
• 1993: Копенхаген, Данска (3)
• 1994: Мексико сити, Мексико (2)
• 1995: Дуизбург, Немачка (3)
• 1997: Дартмут, Канада (1)
• 1998: Сегедин, Мађарска (1)
• 1999: Милано, Италија
• 2001: Познањ, Пољска (2)
• 2002: Севиља, Шпанија
• 2003: Гејнзвил, Џорџија, САД
• 2005: Загреб, Хрватска
• 2006: Сегедин, Мађарска (2)
• 2007: Дуизбург, Немачка (4)
• 2009: Дартмут, Канада (2)
• 2010: Познањ, Пољска (3)
• 2011: Сегедин, Мађарска (3)
• 2013: Дуисбург, Немачка (5)
• 2014: Москва, Русија
• 2015: Милано, Италија (2)

Стање после СП 2017.

Земља	Дисциплина				Укупно
1.	Мађарска	205	153	136	494
2.	Немачка (1938, 1991-данас)	121	91	72	284
3.	Совјетски Савез (1950-1991)	102	80	66	248
4.	Источна Немачка (1950-1990)	73	37	35	146
5.	Румунија	52	76	67	195
6.	Русија (од 1993)	49	49	43	141
7.	Пољска	32	74	70	176
8.	Шведска	31	38	44	113
9.	Канада	30	21	23	74
10.	Белорусија (од 1993)	19	27	29	75
11.	Аустралија	16	17	18	51
12.	Словачка (1993–)	16	8	9	33
13.	Шпанија	15	21	31	67
14.	Данска	15	16	18	49
15.	Западна Немачка (1950-1990)	14	19	24	57
16.	Нови Зеланд	14	7	5	26
17.	Италија	13	20	15	48
18.	Норвешка	13	14	15	42
19.	Француска	12	17	23	52
20.	Чешка (од 1993)	9	27	16	52
21.	Бугарска	9	15	26	50
22.	Чехословачка (1938-1991)	9	15	21	45
23.	Уједињено Краљевство	8	14	14	36
24.	Украјина (од 1993)	8	11	27	46
25.	СФРЈ (1938-2003)	8	8	5	21
26.	Литванија (од 1990)	7	5	9	21
27.	Финска	7	3	3	13
28.	Аустрија	5	6	13	24
29.	САД	5	5	3	13
33.	Бразил	3	0	5	8
31.	Куба	3	6	7	16
32.	Србија (од 2006)	3	4	11	18
33.	Бразил	3	0	5	8
34.	Узбекистан (од 1993)	2	3	6	11
35.	Португалија	2	3	3	8
36.	Израел (од 1948)	2	1	2	5
37.	Летонија (од 1993)	2	0	1	3
38.	Белгија	1	3	2	6
39.	Мексико	1	0	1	2
40.	Србија и Црна Гора (2003-2006)	1	0	0	1
41.	Кина	0	7	6	13
42.	Холандија	0	4	4	8
43.	Аргентина	0	3	2	5
44.	Молдавија	0	2	1	3
45.	Словенија (од 1991)	0	1	1	2
46.	Грузија	0	1	0	1
47	Јужноафричка Република	0	0	2	2
48.	Чиле	0	0	1	1
	Иран	0	0	1	1
	Јапан	0	0	1	1
	Казахстан	0	0	1	1
	Летонија	0	0	1	1
Укупно (52)		945	943	946	2834

Тереза Ценц представљала је Сар када јр освојила златну медаље 1954. Медаља је приписана Западној Немачкоју ово табели.

• Сајт светске кану федерације - ИЦФ