По завршетку Филозофског факултета у Загребу (славистика, француски језик и историја), неко време је радио као гимназијски професор. Филмове је почео да снима 1945. године, када је запослен у Државној филмској компанији ДФЈ (Демократска савезна Југославија) - Дирекција за Хрватску. У почетку је радио на пропагандном филму, затим је постао драматург и директор документарних филмова, већину тих филмова снимио је за Јадран филм и Зора филм .
Каријера
Рудолф Сремец снимио је око 90 кратких филмова, за које је сам написао сценарио.[1]
Његов предмет интересовања била је нарочито његова родна Славонија, људи и обичаји, село и његове метаморфозе у сукобу старог и новог.
1963. режирао је Људи на точковима, врло критичан филм о сељачким радницима који свакодневно путују на посао и њиховој тешкој и јадној стварности јер су морали устати у глуво доба ноћи па радити да би се кући вратили предвече. За овај филм награђен је Златним змајем на Фестивалу у Кракову и другом наградом за режију на Фестивалу у Београду. За Учитељицу плеса (1969), филм о путујућем сеоском учитељу плеса и Време тишине (1971), о тадашњем славонском обичају старих људи који смрт чекају у умирућој кући (стану на крају села), добио је посебне награде на Фестивалу кратког и документарног филма у Београду.
Сремец се опробао и у режији краткометражних играних филмова - Опклада Господина Грина (1971) Радио је и за телевизију, па је режирао низ популарних научних и образовних програма за ТВ Загреб и ТВ Београд.
Од 1963. до 1969. предавао је историју филма и филмског језика на Филозофском факултету у Загребу, а на неки начин био је оснивач филмологије код професора Иве Хергешића. Рудолф Сремец се такође бавио филмском критиком, теоријом и популаризацијом филма, дуги низ година био је уредник часописа Филмска култура . Аутор је књиге Поглед на филм (Загреб, 1979).
Рудолф Сремец такође је био укључен у организацију филмског живота, дуги низ година био је председник југословенске секције FIPRESCI (Међународна федерација филма и филмског новинарства), био је чест члан жирија на разним међународним фестивалима (нпр. Оберхаузен, Манхајм и Краков ) и домаћих фестивала (Пула[3]). Рудолф Сремец је добио неколико високих државних медаља, укључујући награду Владимир Назор за животно дело 1977.[4]
Филмографија
Режија документарних филмова
Крлежа - школовање у Мађарској (1991)
Емисија за Јужне Словене (1979. )
Античке игре (1975. )
Храст (1974. )
Време тишине (1971. )
Наступају Анка и Јулика (1971. )
Учитељ плеса (1969. )
Зелена љубав (1968. )
Годишња доба (1965. )
Земља (1964. )
Људи на точковима (1962. )
Брод плови за Загреб (1961. )
Скулптор и материја (1959) документарни филм
Генерацијски говор : генерације говоре : Југословенска енциклопедија (1957. )
Црне воде (1956. )
Успавана лепотица (1953. )
Изложба средњовековне уметности народа Југославије (1951. )
