Рођен је 19. августа1919. године у селу Врточе, код Дрварa. Потицао је из многочлане породице, његов отац Јово имао је деветоро синова и две кћери. Основну школу је завршио у Дрвару, а као одличан ђак, добио је стипендију од општине Дрвар и завршио Нижу пољопривредну школу у Бања Луци, 1935. године. Потом је завршио и Средњу пољопривредну школу у Неготину, 1939. године.[1]
Родна кућа Рајка Боснића
Још као учесник средње школе, најпре у Бања Луци, а потом и у Неготину, повезао се са омладинским револуционарним покретом. Као веома активан омладинац, почетком 1939. године је био примљен у чланство Савеза комунистичке омладине Југославије (СКОЈ). По повратку у родни крај, 1940. године, активно се укључио у рад скојевских организација, а сам је руководио скојевским активима у селима — Подови, Врточе и Шиповљани. Из Бања Луке је доносио разне брошуре, летке и другу литературу.[1]
Априлски рат1941. године, затекао га је на одслужењу војног рока. Након капитулације Југословенске војске, избегао је заробљавање и вратио се у родни крај. Одмах се повезао са партијском организацијом и убрзо потом био примљен у чланство Комунистичке партије Југославије (КПЈ). У току припрема оружаног устанка, био је постављен за секретара Среског комитета КПЈ за подручје Дрвара и Босанског Грахова. Тада је обилазио активе СКОЈ-а у готово свим селима дрварске општине.[1]
Као истакнути омладински руководилац, јуна 1941. године, постављен је за војног повереника у селу Подови. Радио је на припремама за подизање устанака и непосредно учествовао у формирању Црљивичко-заглавичког партизанског одреда. У почетку устанка, 27. јула 1941. године, у борби за ослобођење Дрвара, а нешто касније у августу и у борбама око Босанског Петровца, истакао се као борац и руководилац — јуришао је на челу својих бораца.[1]
Руководство устанка га је убрзо упутило на терен Прекраје и Гламоча, са задатком да помогне тамошњим кадровима у организовању устанка. Тамошњи Прекајски партизански одред је с пушкомитраљезом у рукама, предводио у борбама са усташко-домобранским снагама код Бравске, Срнетице и Млиништа. Упоредо са учешћем у борбама, радио је на организационом учвршћивању одреда и омасовљавању партијских ћелија КПЈ и актива СКОЈ-а на ослобођеној територији.[2]
У јесен 1941. године, после продора Италијана на слободну територију Дрвара, као секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Дрвар радио је на консолидацији војно-политичких прилика у новонасталој ситуацији. Организовао је политички рад на терену и активно вршио пропаганду против сарадње са италијанским окупатором, која је доводила до разбијања устаничких редова. Тада је радио на формирању Друге чете Дрварског партизанског батаљона и Прекајске чете Партизанског батаљона „Будућност” — које су у то време биле једне од најјачих партизанских јединица у дрварском крају.[2]
Јануара 1942. године на партијској конференцији у Крњеуши, код Босанског Петровца, одато му је признање за успешан рад с омладином. Крајем јануара 1942. године, Обласно партијско руководство упутило га је као искусног омладинског и партијског руководиоца, на рад на подручје Четвртог крајишког партизанског одреда, где се већ у то време осећао јак утицај непријатеља усресређен на јачање и помагање четничког покрета. Одмах по доласку, Рајко је постао свестан ситуације на терену и одмах је почео са политичким радом. Одржавао је састанке, убеђивао масе и тумачио им линију КПЈ. На Обласној партијској конференцији, одржаној у фебруару 1942. године у Скендер Вакуфу, као члан Обласног комитета СКОЈ-а поднео је Реферат „О раду с омладином”. Након Конференције, био је постављен за секретара Окружног комитета КПЈ и наставио рад на спровођењу закључака Конференције.[2]
Рајко Боснић је још за живота био стекао велики углед међу народом, а посебно омладином Босанске крајине. Када је у јесен 1942. године, на ослобођеној територији у околини Кључа, формирана прва омладинска радна бригада она је понела његово име. Такође, Рајково име је у току Нарондоослободилачког рата носио и Дрварски батаљон Петог крајишког одреда.[2]
