PROFILPELAJAR.COM

Праведни међу народима је почасни израз који користи држава Израел да опише не—јевреје који су ризиковали свој живот током холокауста, да би спасили јевреје од истребљења од стране нациста.^[1]

Израз оригинално потиче од израза "праведни пагани", који је коришћен у рабинском јудаизму, како би означили не јевреје, називајући их гет тошав, који је поштован од стране седам Нојевих заповијести.

Награђивање

Када је Јад Вашем, мученик холокауста успостављен 1953 од стране Кнесета, један од његових задатака био је да ода почаст ' Праведним међу народима '. Праведници су дефинисани као не-јевреји који су ризиковали своје животе да би спасили Јевреје током холокауста.^[2]

Од 1963 године, комисија којом руководи врховни суд Израела надлежна је за додјељивање почасне награде Праведни међу народима. Вођена утврђеним критеријумима, комисија је проучавала сву документацију, укључујући доказе и свједочења преживјелих и других очевидаца, процјењујући историјске околности и елемент ризика који су преузимали спасиоци и на основу тога одлучује да ли случај испуњава критеријуме.^[2] Ти критеријуми су:^[3]

Особа мора бити активно умијешана у спасавање Јевреја од пријетње смрћу или депортације у концентрационе логоре;
Особа мора ризиковати живот или слободу да би заштитила Јевреје;
Само чланови јеврејске странке могу да упуте номинацију;
Помагање породици Јевреја да се преобрате у Хришћанство није критеријум за додјелу признања;
Помоћ мора да буде учестала, поновљена и/или знатна;
Помоћ мора да буде пружена без икакве финансијске добити (мада покривање нормалних трошкова, као што су кирија и храна, су прихватљиви);
Мора постојати свједочење из прве руке спасеног Јевреја, уколико не постоји, мора се приложити одговарајућа документација.

Награда је додјељивана без погледа на социјални ранг помагача. На примјер, дата је члановима краљевске породице, као што су принцеза Алиса од Батенберга,^[4] краљица Мајка Елена Румунска^[5] и краљица Елизабета Белгијска; али је такође признање дато и другима, као што је филозоф Жак Елил.^[6] Године 2014, Хенк Цаноли вратио је своју медаљу након што је шесторо чланова његове породице убијено у Појасу Газе током Операције Заштитна ивица.^[7]

Особа која је призната као Праведна за ризиковање живота да би помогла Јеврејима током Холокауста, награђена је медаљом са својим именом, дипломом части и привилегијом да се његово име нађе на Зиду части у Башти праведних у Јад Вашему у Јерусалиму.^[8] Награде за спасиоце достављене су њиховим најближим рођацима на церемонији у Израелу или у државама њиховог пребивалишта, преко канцеларије израелских дипломатски представника. Церемонијама присуствују локални владини званичници, уз медијском покривеношћу.^[8]

Закон Јад Вашема омогућава Јад Вашему да додијели почасно држављанство Праведнима међу народима,^[9] а уколико су умрли, додјељује им се комеморативно држављанство државе Израела, у знак препознавања њихових дјела.^[9] Свако ко је признат као "Праведан" може да тражи од Јад Вашема сертификат. Ако особа није више жива, најближи рођаци имају право да поднесу захтјев за комеморативно држављанство, за "Праведног" који је умро.^[9]

Укупно су мушкарци и жене из 51 државе добили признање,^[10] што износи преко 10.000 аутетичних спасилачких прича. До јуна 2017 укупно је награђено 26.513 особа.^[10] Политика Јад Вашема је да се настави са програмом додјељивања признања толико дуго колико буду примљане петиције, које су подржане доказима који испуњавају критеријум.^[11]

Добитници признања који одлуче да живе у Израелу, имају право на пензију једнаку просјечној националној плати и бесплатно здравствено осигурање, као и помоћ у кући и медицинску његу.^[12]

Праведни настањени у Израелу

Најмање 130 Праведних одабрало је да се настани у Израелу. Поздрављени су од стране израелске власти и дато им је држављанство. Од почетка осамдесетих година, имају право на посебну пензију. Неки од њих настанили су се у Палестини под британском управом, прије успостављања Израела недуго након завршетка Другог светског рата; док су остали дошли касније. Они који су дошли раније обично говоре течнно хебрејски и интегрирани су у израелско друштво.^[13]

Други знаци поштовања

"Праведници" су награђени даном поста у календару светаца у литургијском календару Епископске цркве у САД, на дан 16. јул. Праведник из Италије, Едвард Фокерини проглашен је за свеца од стране католичке цркве 15. јуна 2013.^[14]

Године 2015, у Виљнусу у Литванији, отворена је прва улица у част Праведних међу народима.^[15] Улица је названа Шинаите по Они Шинаите; она је била библиотекарка на универзитету у Виљнусу, спасила је Јевреје из гета у Виљнусу.^[15]

Број награђених по државама

Ажурирано 16. јун 2017.

Укупно је награђено 26.513 особа.^[10]

Позиција

Држава

Број награђених

1

Пољска

6.706

2

Холандија

5.595

3

Француска

3.995

4

Украјина

2.573

5

Белгија

1.731

6

Литванија

891

7

Мађарска

844

8

Италија

682

9

Бјелорусија

641

10

Њемачка

601

11

Словачка

572

12

Грчка

335

13

Русија

204

14

Летонија

136

15

Србија

135

16

Чешка Република

116

17

Хрватска

115

18

Аустрија

109

19

Молдавија

79

20

Албанија

75

21

Норвешка

67

22

Румунија

60

23

Швајцарска

49

24

Босна и Херцеговина

43

25

Јерменија

24

26

Данска

Уједињено Краљевство

22

28

Бугарска

20

29

Македонија

Шведска

10

31

Словенија

10

32

Шпанија

9

33

Сједињене Америчке Државе

5

34

Естонија

Турска

Португалија

3

36

Бразил	Чиле	Индонезија
Ирска	Кина

2

38

Куба	Еквадор	Египат
Ел Салвадор	Грузија	Јапан
Луксембург	Црна Гора	Вијетнам

1

Референце

^ „The Righteous Among The Nations”. db.yadvashem.org. Приступљено 20. 2. 2018.
^ ^а ^б „The Process of Commemorating Deeds of Heroism”. holocaust-trc.org. Приступљено 20. 2. 2018.
^ Gunnar S. Paulsson, “The Rescue of Jews by Non-Jews in Nazi-Occupied Poland”, The Journal of Holocaust Education, volume 7, nos. 1 & 2 (summer/autumn 1998): pp. 19–44. Reprinted in “Collective Rescue Efforts of the Poles”. стр. 256
^ Glenny, стр. 508.
^ „The Righteous Among The Nations – Elena, Queen Mother of Romania”. Yadvashem.org. Приступљено 20. 2. 2018.
^ „Righteous Among the Nations Recognized by Yad Vashem as of 1 January 2011– France” (PDF). Jerusalem, Israel: Yad Vashem. 1. 1. 2011. Архивирано из оригинала (PDF) 22. 12. 2015. г. Приступљено 20. 2. 2018.
^ Schuetze, Christopher F.; Barnard, Anne (15. 8. 2014). „Resisting Nazis, He Saw Need for Israel. Now He Is Its Critic”. The New York Times. ISSN 0362-4331. Приступљено 20. 2. 2018.
^ ^а ^б „Honoring the Righteous”. yadvashem.org. Приступљено 20. 2. 2018.
^ ^а ^б ^в „Righteous Among the Nations”. ushmm.org. 26. 8. 2014. Приступљено 20. 2. 2018.
^ ^а ^б ^в „About the Righteous: Statistics”. The Righteous Among The Nations. Yad Vashem The Holocaust Martyrs' and Heroes' Remembrance Authority. Архивирано из оригинала 13. 10. 2016. г. Приступљено 20. 2. 2018.
^ „First Arab Nominated for Holocaust Honor”. Associated Press. 30. 1. 2007. Приступљено 20. 2. 2018.
^ „ISRAEL'S YAD VASHEM HOLOCAUST MEMORIAL: GARDEN OF THE RIGHTEOUS”. aplacecalledroam.com. 26. 8. 2014. Архивирано из оригинала 18. 08. 2018. г. Приступљено 20. 2. 2018.
^ „Story in The Forward re Righteous Gentiles who settled in Israel”. Forward.com. 6. 10. 2011. Приступљено 20. 2. 2018.
^ „Odoardo Focherini: Late journalist, hero and Blessed of the Catholic Church”. Rome Reports. Приступљено 20. 2. 2018.
^ ^а ^б „Lithuania's first street honoring Holocaust Righteous unveiled in Vilnius | Jewish Telegraphic Agency”. Jta.org. 25. 9. 2015. Приступљено 20. 2. 2018.

Литература

The Heart Has Reasons: Holocaust Rescuers and Their Stories of Courage, Mark Klempner. Klempner, Mark (2006). The Heart Has Reasons: Holocaust Rescuers and Their Stories of Courage. Hearthasreasons.com. ISBN 978-0-8298-1699-0. The Pilgrim Press.
Righteous Gentiles of the Holocaust: Genocide and Moral Obligation, David P. Gushee. Gushee, David P. (10. 11. 2003). Righteous Gentiles of the Holocaust: Genocide and Moral Obligation. Paragon House. ISBN 978-1-55778-821-4. Paragon House Publishers.
The Lexicon of the Righteous Among the Nations, Yad Vashem, Jerusalem. (volumes: Poland, France, Netherlands, Belgium, Europe I, Europe II).
To Save a Life: Stories of Holocaust Rescue, Land-Weber, Ellen. Land-Weber, Ellen (2000). To Save a Life: Stories of Holocaust Rescue. University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-02515-0. University of Illinois Press.
Aharon Lichtenstein (јануар 1986). The Seven Laws of Noah. New York: The Rabbi Jacob Joseph School Press. ASIN B00071QH6S. .
David Novak (1983). The Image of the Non-Jew in Judaism. New York and Toronto: Edwin Mellen Press. ISBN 978-0-88946-975-4.
The Path of the Righteous: Gentile Rescuers of Jews During the Holocaust, Paldiel, Mordecai. Paldiel, Mordecai (1993). The Path of the Righteous: Gentile Rescuers of Jews During the Holocaust. KTAV Publishing House. ISBN 978-0-88125-376-4. KTAV Publishing House, Inc.
Among the Righteous: Lost Stories from the Holocaust's Long Reach into Arab Lands, Robert Satloff, Washington Institute for Near East Policy, (PublicAffairs). Satloff, Robert (2006). Among the Righteous: Lost Stories from the Holocaust's Long Reach into Arab Lands. PublicAffairs. ISBN 978-1-58648-399-9.
Tec, Nechama (1987). When Light Pierced the Darkness: Christian Rescue of Jews in Nazi-occupied Poland. Oxford University Press. ISBN 978-0-19-505194-0. Oxford University Press.
Tomaszewski, Irene; Werbowski, Tecia (1999). Żegota: The Council for Aid to Jews in Occupied Poland, 1942-45. Price-Patterson. ISBN 978-1-896881-15-7.
Tolerance in Judaism: The Medieval and Modern Sources, Zuesse, Evan M., In: The Encyclopaedia of Judaism, edited by Jacob Neusner, A. Avery-Peck, and W.S. Green, Second Edition. Neusner, Jacob; Avery-Peck, Alan Jeffery (2005). The Encyclopaedia of Judaism. Brill. ISBN 978-90-04-14787-4. Leiden: Brill Publishers, 2005, Vol. IV: 2688-2713.
When Courage Was Stronger Than Fear: Remarkable Stories of Christians Who Saved Jews from the Holocaust by Peter Hellman. Hellman, Peter (април 1999). When Courage Was Stronger Than Fear: Stories of Christians and the Jews They Saved from the Holocaust (2nd изд.). Da Capo Press. ISBN 978-1-56924-663-4. Marlowe & Companym, 1999.
Rescue and Flight: American Relief Workers Who Defied the Nazis, Subak, Susan Elisabeth, University of Nebraska Press, 342 pp., 2010.
Ugo G. Pacifici Noja e Silvia Pacifici Noja, Il cacciatore di giusti: storie di non ebrei che salvarono i figli di Israele dalla Shoah, Cantalupa Torinese, Effatà, 2010, (на италијанском). Noja, Ugo Pacifici; Noja, Silvia Pacifici (јануар 2010). Il cacciatore di Giusti: Storie di non ebrei che salvarono i figli d'Israele dalla Shoah. Effata Editrice IT. ISBN 978-88-7402-568-8.
Paul Greveillac. Les fronts clandestins : quinze histoires de Justes (на француском), Nicolas Eybalin publishing. Greveillac, Paul (2014). Les fronts clandestins. Eybalin. ISBN 978-2-36665-000-6.

Спољашње везе

Праведни међу народима на Јад Вашему. Онлајн изложба укључује:
- "Њихова вјера биће и моја вјера…" Учитељице које су спасиле Јевреје током Холокауста^{[мртва веза]}
- Мрље свјетлости: жене у Холокаусту Архивирано на сајту Wayback Machine (15. децембар 2013)

„Пољски Праведници – Подсјећање на заборављену историју” (Website portal for the multimedia-based project and its research documentation and presentations). sprawiedliwi.org.pl. Warsaw, Poland: POLIN Museum of the History of Polish Jews. 2016.
Јунаци и јунакиње холокауста
Klempner, Mark (2017). „Срце има разлоге: Спасиоци у Холокаусту и њихове приче о храбрости” (Website portal of resources for the book and lectures of the same name, with PDF and audio excerpts). hearthasreasons.com. Сајт садржи листу чланака, књига и двд филмова о спасиоцима током холокауста и јунацима, уз групу водича и извода из књига као што су:
- Рут Матијсен: Хемија саосјећања Архивирано на сајту Wayback Machine (19. октобар 2017) — прича о холандском биохемичару и једном од Праведника