Територија Полацког рејона простире се у преко географске области познате као Полацка низија. Највећи део територије лежи на надморским висинама између 125 и 150 метара, док је највиша тачка на 180 метара. Низијским рељефом рејона доминирају бројни хидрографски објекти, од којих је чак 312 језера и 65 река. Најважнији водоток је река Западна Двина која заједно са својим притокама Обаљем, Сосницом, Полотом, Турављанком, Ушачом и другима одводи воде са овог подручја ка Балтичком мору. Од укупно 106 км² ујезерене територије, највећа језерска површина је језеро Јанова са површином од 7,7 км².
Клима је континентална, са јануарским просеком температура од -7,3°C, односно јулским од 17,5°C. Просечна сума падавина на годишњем нивоу је 662 мм.
Под шумама је око 62% територије, док је свега 23% пољопривредно земљиште.
Историја
Полацки рејон успостављен је 17. јула1924. као део пространијег Полацког округа (који је потом заменила Полацка област). У саставу Витепске области је од јануара 1954. године. У садашњим границама је од 2008. године.
Демографија
Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 27.263 становника или у просеку 8,7 ст/км².[2] Градови Полацк и Новаполацк са око 200.000 становника заједно као градови обласне субординације не улазе у састав рејона.
Кретање броја становника
1959.
1970.
1979.
1989.
1999.
2009.
2014.
56.807
53.056
45.844
39.464
35.174
27.263
Основу популације чине Белоруси са 86,95% и Руси са 9,97% док остали чине 1,69% популације.
Административно, рејон је подељен на подручје варошица Ветрина и Баравуха и на 17 сеоских општина. На територији рејона постоји укупно 405 насељених места. Административно средиште рејона налази се у граду Полацку.
