У писаним изворима ово насеље се први пут помиње 1514. као заселак Мереја у Браславском округу Велике Кнежевине Литваније. У катастарским списима ВКЛ из 1567. насеље се помиње као Мјори и било је феудални посед књажевске породица Свјатопол-Мирски. Прва православна црква у насељу основана је још 1621. године, а постоје подаци и о постојању православног манастира из 1644. године. Поменути манастир је 1690. предан на управу гркокатоличкој цркви. У насељу је 1691. подигнут и римокатолички храм који је постојао све до 1862. године.
После друге поделе Државне заједнице Пољске и Литваније1793. Мјори постаје саставним делом Руске Империје и постаје окружним центром, прво Минске, а потом и Вињуске губерније. Према подацима са сверуског пописа становништва из 1897. у насељу је живело свега 145 становника.
Након краћег периода пољске власти (1921—1939), Мјори постаје делом Белоруске ССР. Административни статус града има од 1972. године.
Становништво
Према процени, у граду је 2014. живело око 8.100 становника.
Гарады і вёскі Беларусі: Энцыклапедыя. Т.2, кн.2. Гомельская вобласць/С. В. Марцэлеў; Рэдкалегія: Г. П. Пашкоў (галоўны рэдактар) і інш. — Мн.: БелЭн, 2005. 520с.: іл. Тыраж 4000 экз. ISBN 978-985-11-0330-6. ISBN 978-985-11-0302-3