Југозападни делови рејона налазе се у зони Горњоберезинске равнице. Максимална надморска висина је 279 метара, док је најнижа тачка на 136 метара. Територија рејона представља хидрографско развође између Балтичког и Црноморског слива, а најважније реке су Еса и Ула, док уз границу са Докшичким рејоном тече река Березина (притока Њемена). Од око 140 језера колико се налази у овом рејону највеће је Лепељско на којем је изграђена хидроелектрана.
Под шумама је око 43% површине рејона. На југозападу рејона налази се Березински резерват биосфере.
Историја
Лепељски рејон успостављен је 17. јула1924. године као део тадашњег Барисавског округа. Потом је био део Полацког округа од јуна 1927. до јула 1930. године. У границама Витепске области је од 15. јануара1938. године.
Демографија
Према резултатима пописа из 2009. на том подручју стално је било насељено 35.367 становника или у просеку 19 ст/км².[2]
Кретање броја становника
1959.
1970.
1979.
1989.
1999.
2009.
2014.
46.766
45.339
40.758
43.308
42.699
35.367
33.625*
Напомена: Процена према подацима националног статистичког завода.
Основу популације чине Белоруси са 89,55%, Руси са 7,79% и Украјинци са 1,64%, док остали чине 1,02% популације.
Административно, рејон је подељен на подручје града Лепеља који је уједно административни центар рејона и на 10 сеоских општина.
Саобраћај
Преко територије рејона пролазе важни друмски правци међународног карактера на релацијама Минск—Витепск, Минск—Полацк—Санкт Петербург. Град Лепељ је железницом повезан са Оршом.
