PROFILPELAJAR.COM

	align=center style="font-size:smal;"\| Организација афричког јединства; Organization of African Unity; Organisation de l'Unité Africaine Амблем Организације афричког јединства Застава Организације афричког јединства
	; Карта са земљама чланицама афричког јединства.
Основана	25. мај 1963
Укинута	9. јул 2002.
Тип	Међународна организација
Седиште	Адис Абеба
Званични језици	Афрички језици; арапски; енглески; француски; португалски

Организација афричког јединства, ОАЈ (фр. Organisation de l'Unité africaine) је организација основана 25. маја 1963. у граду Адис Абеби.^[1] Распуштена је 9. јула 2002. Распустио ју је Табо Мбеки, а заменила ју је Афричка унија.^[2]

Основана је ради борбе за потпуну деколонизацију Африке,^[3]^[4]^[5]^[6]^[7] али и за уједињење и сарадњу земаља Африке на свим подручјима људске делатности. Подстицање сарадње међу афричким државама претвара „ОАЈ” у економску интеграцију која тежи стварању јединственог афричког тржишта, без протекционистичких и других ограничења у међународној трговини.^[8]

Од 54 државе Африке, 53 су биле чланови. Мароко је 1984. отишао када је примљена Западна Сахара.^[9]

Историја

Организација афричког јединства је формирана у мају 1963^[10] у Адис Абеби, Етиопија од 32 афричке државе. Њен главни циљ је био зближавање афричких нација и решавање питања унутар континента.^[10] Прва конференција организације је одржана 1. маја 1963. године^[11] у Адис Абеби.^[11]^[10] На тој конференцији, покојни Гамбијски историчар и један од водећих гамбијских националиста и панафриканиста у то време — Алеу Ебрима Чам Јуф одржао је говор пред државама чланицама — у којем је рекао:

„Прошло је само 75 година од када су европске силе седеле за столом у Немачкој свака држећи бодеж да би изрезали Африку у своју корист… Ваш успех ће инспирисати и убрзати слободу и потпуну независност афричког континента и искоренити империјализам и колонијализам са континента и евентуално неоколонијализам из света… Ваш неуспех, за који се не моли ниједан прави Африканац у Африци, продужиће нашу борбу с горчином и разочарењем. Зато вас молим да игноришете било какву сугестију изван Африке и становиште које представља цивилизација, којом се хвале неки од великих покрета настали из Африке, и схватите да цео свет има нешто земаљско да научи од Африке, ви би требало да настојите да се постигне максимална сагласност, спаси Африка од канџи неоколонијализма и ускрсне афричко достојанство, мушкост и националну стабилност.”^[11]

Земље чланице

Године 1991, је потписан уговор о успостављању јединствене економске заједнице у оквиру организације 48 држава:

Значајне претходне групације

Унија афричких држава
Групација Казабланка
Групација Монровија
Афричко-малгашка унија првобитно као Бразавилска група^[12]

Наследница

Афричка унија

Референце

^ „Department of International Relations and Cooperation – South Africa”. www.dfa.gov.za. Архивирано из оригинала 4. 2. 2012. г. Приступљено 10. 12. 2011.
^ Организација афричког јединства, www.enciklopedija.hr. Приступљено 31. августа 2016.
^ John Hatch (1967). Africa: The Rebirth of Self-Rule.
^ William Roger Louis (1982). The transfer of power in Africa: decolonization, 1940-1960. Yale UP. .
^ Birmingham, David (1995). The Decolonization of Africa. Routledge. ISBN 1-85728-540-9.
^ John D. Hargreaves, (2014). Decolonization in Africa. .
^ for the viewpoint from London and Paris see Rudolf von Albertini (1971). Decolonization: the Administration and Future of the Colonies, 1919-1960. Doubleday. .
^ 50 година афричког јединства, Лудгер Шадомски, Ивана Ивановић, www.dw.com, 25. мај 2013. Приступљено 31. августа 2016.
^ Афричка унија: Демократија и јачање афричке економије, Вања Шветска, Капитал магазин. Приступљено 31. августа 2016.
^ ^а ^б ^в Jaynes, Gerald D. (фебруар 2005). Encyclopedia of African American Society. SAGE. стр. 672—. ISBN 978-0-7619-2764-8.
^ ^а ^б ^в The Point Newspaper : (Cham Joof's speech). Архивирано 2011-11-23 на сајту Wayback Machine
^ Vukadinović, Radovan. „Organizacija afričkog jedinstva – izraz napora za ujedinjavanje afričkog kontinenta”. Politička misao : časopis za politologiju, Vol.3 No.1-2 mart 1966. Приступљено 5. 2. 2017.

Литература

„OAU After Twenty Years” Pub. Praeger. ISBN 978-0-03-062473-5.; (May 1984)
„Africa's First Peacekeeping Operation: The OAU in Chad, 1981—1982” by Terry M. Mays, Pub. Praeger. ISBN 978-0-275-97606-4.; (30 April 2002)
„African Exodus: Refugee Crisis, Human Rights, & the 1969 OAU Convention” by Chaloka Beyani, Chris Stringer, Pub. Lawyers Committee for Human Rights. ISBN 978-0-934143-73-8.; (July 1995)
CEC.rwanda2.free.fr, Report on the Rwandan Genocide in 2000.
Black-king.net, Emperor Haile Selassie I speaks at the OAU conference, Addis Ababa, 1963
Brandful, William G.M. (2013). Personal Reflections of a Ghanaian Foreign Service Officer - Whither Ghanaian Diplomacy?. Dorrance Publishing. ISBN 978-1-4809-0006-6. Приступљено 19. 8. 2013.
Cooper, Frederick (2018-01-24). „The Politics of Decolonization in French and British West Africa”. Oxford Research Encyclopedia of African History. ISBN 9780190277734. doi:10.1093/acrefore/9780190277734.013.111 .
DeLancey, Mark W. (1966). „The Ghana-Guinea-Mali Union: A Bibliographic Essay”. African Studies Bulletin. 9 (2): 35—51. JSTOR 523014. doi:10.2307/523014.
Fage, J.D. (1969). A History of West Africa. London: Cambridge University Press.
Foltz, William J. (1965). From French West Africa to the Mali Federation. New Haven: Yale University Press.
Getachew, Adom (2019). Worldmaking after Empire: The Rise and Fall of Self-Determination. Princeton University Press. ISBN 978-0-691-17915-5. JSTOR j.ctv3znwvg. doi:10.2307/j.ctv3znwvg.
Kloman, Erasmus H. Jr. (1962). „African Unification Movements”. International Organization. 16 (2): 387—404. JSTOR 2705391. S2CID 154719814. doi:10.1017/s0020818300011127.
Kurtz, Donn M. (1970). „Political Integration in Africa: The Mali Federation”. The Journal of Modern African Studies. 8 (3): 405—424. S2CID 154671339. doi:10.1017/s0022278x00019923.
Legum, Colin (1965). Pan-Africanism: A Short Political Guide. New York: Frederick A. Praeger.
Lipschutz, Mark R. (1989). Dictionary of African Historical Biography. University of California Press. ISBN 978-0-520-06611-3. Приступљено 20. 8. 2013.
McKown, Robin (1973). Nkrumah: a biography. Doubleday. ISBN 9780385027786. Приступљено 20. 8. 2013.
van Sertima, Ivan (1988). Great Black Leaders: Ancient and Modern. Transaction Publishers. ISBN 978-0-88738-739-5. Приступљено 20. 8. 2013.
„Union of African States”. www.crwflags.com. Приступљено 2020-05-03.
„The Organisation of African Unity is formed and Africa Day is declared | South African History Online”. www.sahistory.org.za. Приступљено 2020-05-03.
BBC News (July 8 2001) - "OAU considers Morocco readmission" (accessed July 9, 2006).
Arabic News (July 9 2002) - "South African paper says Morocco should be one of the AU and NEPAD leaders" Архивирано 2006-07-19 на сајту Wayback Machine
Turner, Thomas (1994). „Relations with North Africa”. Ур.: Meditz, Sandra W.; Merrill, Tim. Zaire: a country study (4th изд.). Washington, D.C.: Federal Research Division, Library of Congress. ISBN 0-8444-0795-X. OCLC 30666705.
Togo confirms to AU withdrawal of recognition of SADR Архивирано 2008-02-22 на сајту Wayback Machine
„Morocco rejoins African Union”. Worldbulletin. 30. 1. 2017. Приступљено 31. 1. 2017.
Appiah, Anthony; Gates Jr., Henry Louis Gates (2010). Berlin Conference of 1884-1885. www.oxfordreference.com. ISBN 978-0-19-533770-9. Приступљено 11. 1. 2015.
„A Brief History of the Berlin Conference”. teacherweb.ftl.pinecrest.edu. Архивирано из оригинала 15. 2. 2018. г. Приступљено 11. 1. 2015.
Birmingham, David (1995). The Decolonization of Africa. Routledge. ISBN 1-85728-540-9.
Brennan, James R. "The Cold War battle over global news in East Africa: decolonization, the free flow of information, and the media business, 1960-1980." Journal of Global History 10.2 (2015): 333+.
Brown, Judith M. and Wm. Roger Louis, eds. The Oxford History of the British Empire: Volume IV: The Twentieth Century (2001). Oxford History of the British Empire - Volume 4. фебруар 2007. стр. 515—73.
Burton, Antoinette (2015). The Trouble with Empire: Challenges to Modern British Imperialism.
Chafer, Tony. The end of empire in French West Africa: France's successful decolonization (Bloomsbury Publishing, 2002).
Chafer, Tony, and Alexander Keese,, ур. (2015). Francophone Africa at fifty. Oxford UP. .
Clayton, Anthony (2014). The wars of French decolonization. Routledge. .
Cohen, Andrew (2017). The politics and economics of decolonization in Africa: the failed experiment of the Central African Federation. Bloomsbury Publishing. .
Cooper, Frederick (1996). Decolonization and African society: The labor question in French and British Africa. Cambridge University Press. .
Gordon, April A. and Donald L. Gordon, Lynne Riener. Understanding Contemporary Africa (London, 1996). Understanding contemporary Africa. 2007. ISBN 9781588264664.
Hargreaves, John D (2014). Decolonization in Africa. .
Hatch, John (1967). Africa: The Rebirth of Self-Rule.
James, Leslie, and Elisabeth Leake,, ур. (2015). Decolonization and the Cold War: Negotiating Independence. Bloomsbury Publishing. .
Jeppesen, Chris, and Andrew W.M. Smith,, ур. (март 2017). Britain, France and the Decolonization of Africa: Future Imperfect?. UCL Press. .
Jerónimo, Miguel Bandeira, and António Costa Pinto, eds. The Ends of European Colonial Empires: Cases and Comparisons (Springer, 2016).
Khapoya, Vincent B. (1994). The African Experience. Prentice Hall. ISBN 9780137458523.
Louis, William Roger (1982). The transfer of power in Africa: decolonization, 1940–1960. Yale UP. .
Michalopoulos, Stelios; Papaioannou, Elias (2020-03-01). „Historical Legacies and African Development.”. Journal of Economic Literature. 58 (1): 53—128. doi:10.1257/jel.20181447. Архивирано из оригинала 01. 03. 2022. г. Приступљено 26. 10. 2024.
Milford, Ismay (2023). African Activists in a Decolonising World: The Making of an Anticolonial Culture, 1952–1966. Cambridge University Press. ISBN 978-1009276993.
Muschik, Eva-Maria (2018). „Managing the world: the United Nations, decolonization, and the strange triumph of state sovereignty in the 1950s and 1960s.”. Journal of Global History. 13 (1): 121—144. doi:10.1017/S1740022817000316. .
Ndlovu-Gatsheni, Sabelo J. (2015). „Decoloniality as the future of Africa.” (PDF). History Compass. 13 (10): 485—496. doi:10.1111/hic3.12264. Архивирано из оригинала (PDF) 15. 05. 2021. г. Приступљено 13. 07. 2023.

Спољашње везе

„World DataBank”. World Bank. 2013. Приступљено 20. 8. 2013.

[dfa.gov.za-1] „Department of International Relations and Cooperation – South Africa”. www.dfa.gov.za. Архивирано из оригинала 4. 2. 2012. г. Приступљено 10. 12. 2011.

[2] Организација афричког јединства, www.enciklopedija.hr. Приступљено 31. августа 2016.

[3] John Hatch (1967). Africa: The Rebirth of Self-Rule.

[4] William Roger Louis (1982). The transfer of power in Africa: decolonization, 1940-1960. Yale UP. .

[5] Birmingham, David (1995). The Decolonization of Africa. Routledge. ISBN 1-85728-540-9.

[6] John D. Hargreaves, (2014). Decolonization in Africa. .

[7] r the viewpoint from London and Paris see Rudolf von Albertini (1971). Decolonization: the Administration and Future of the Colonies, 1919-1960. Doubleday. .

[8] 50 година афричког јединства, Лудгер Шадомски, Ивана Ивановић, www.dw.com, 25. мај 2013. Приступљено 31. августа 2016.

[9] Афричка унија: Демократија и јачање афричке економије, Вања Шветска, Капитал магазин. Приступљено 31. августа 2016.

[Jaynes-10] а ^б ^в Jaynes, Gerald D. (фебруар 2005). Encyclopedia of African American Society. SAGE. стр. 672—. ISBN 978-0-7619-2764-8.

[Cham_Joof-11] а ^б ^в The Point Newspaper : (Cham Joof's speech). Архивирано 2011-11-23 на сајту Wayback Machine

[Vukadinović-12] Vukadinović, Radovan. „Organizacija afričkog jedinstva – izraz napora za ujedinjavanje afričkog kontinenta”. Politička misao : časopis za politologiju, Vol.3 No.1-2 mart 1966. Приступљено 5. 2. 2017.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]