Мишко Крањец

Мишко Крањец
Мишко Крањец
Лични подаци
Датум рођења(1908-09-15)15. септембар 1908.
Место рођењаВелика Полана, Аустроугарска
Датум смрти8. јун 1983.(1983-06-08) (74 год.)
Место смртиЉубљана, СР Словенија, СФРЈ

Мишко Крањец (мађ. Mihály Krányecz; Велика Полана, 15. септембар 1908 — Љубљана, 8. јун 1983) је био словеначки књижевник, новинар и политичар.[1]

Биографија

Рођен је у Прекомурју, на територији данашње Словеније, код Лендава, у сељачкој породици. Отац и мајка су били Михаиљ Крањец и Марија Пуцко. Основно школу завршио је у Мађарској. Касније је уписао школу у Љубљани. 1941. године пристопио је у Комунистичкој партији. Активно је учествовао у политичком животу као уредник и издавач партијског листа Људска правица од 1934 до 1936.[1] године. Члан САНУ од 1965. године.[2]

После рата је био директор у разним издавачким предузећима. Био је дугогодишњи председник Друштва словенских књижевника, осам година посланик у Народној скупштини.[1]

Био је уредник у издавачкој кући Прешернова дружба у Љубљани. Био је и редован члан САЗУ.[1] Главно дело му је Прича о добрим људима- роман.

Нека од дела

  • Težaki, 1932.
  • Življenje, 1932.
  • Predmestje, Роман 1932.
  • Sreča na vasi, 1933.
  • Pesem ceste, 1934.
  • Os živlenja, Роман 1935.
  • Tri novele, 1935.
  • Zalesje se prebuja, Роман 1936.
  • Južni vetrovi, 1937.
  • Prostor na soncu, Роман 1937.
  • Kapitanovi, Роман 1938.
  • Do zadnjih meja, Роман 1940.
  • Povest o dobrih ljudeh, 1940.
  • Tihožitja in pejsaži, 1945.
  • Pesem gora, Роман 1946.
  • Fara svetaga Ivana, Роман 1947.
  • Majhne so te stvari,
  • Pomlad, 1947.
  • Samotni otok, 1947.
  • Pot do zločina, Драма 1948.
  • Pod zvezdo, Роман 1950.
  • Imel sem jih rad, 1953.
  • Nekaj bi vam rad povedal, 1954.
  • Nekoč bo lepše, 1954.
  • Zgubljena vera, 1954.
  • Čarni nasmeh, 1956.
  • Zemlja se z nami premika, Роман 1956.
  • Macesni nad dolino,
  • Mesec je doma na Bladovici, 1958.
  • Nad hišo se več ne kadi, Роман 1963.
  • Rdeči gardist I, Роман 1964.
  • Ukradena ljubezen, 1965.
  • Rdeči gardist II, 1965.
  • Zlata kočija, 1967.
  • Rdeči gardist III, 1967.
  • Na cesti prvega reda, 1967.
  • Svetlikanje jutra, аутобиографски роман 1968.
  • Lepa Vida Prekmurska, 1972.
  • Strici so mi povedali, Роман 1974.
  • Anketni listi malega človeka, 1974.
  • Čarni nasmeh - Pot med blažene, 1978.
  • Oče in sin, Роман 1978.

Награде

Мишко Крањец је добитник следећих награда и признања:[2]

  • Награда АВНОЈа, 1969;
  • Прешернова награда, 1959, 1964,1976, итд.
  • Орден заслуга за народ 1. Реда, 1958;
  • Орден братства и јединства са златним венцем, 1968;
  • Орден Републике са златним венцем, 1965, итд.

Референце

  1. ^ а б в г Милисавац, Живан, ур. (1984). Југословенски књижевни лексикон (2. изд.). Нови Сад: Матица српска. стр. 393—394. 
  2. ^ а б „МИШКО КРАЊЕЦ”. sanu.ac.rs. Приступљено 1. 2. 2022. 

Спољашње везе

Мишко Крањец на Викимедијиној остави.
Икона за клице

Овај биографски чланак везан за књижевника је клица. Можете допринети Википедији тако што ћете га проширити.