Михаило Дуњић

Михаило Дуњић
Др Михаило Дињић
Лични подаци
Датум рођења(1874-03-29)29. март 1874.
Место рођењаЧачак, Кнежевина Србија
Датум смрти8. август 1937.(1937-08-08) (63 год.)
Место смртиШабац, Краљевина Југославија
Војна каријера
Чинсанитетски потпуковник
Учешће у ратовимаПрви балкански рат,
Други балкански рат,
Први светски рат
ОдликовањаОрден Светог Саве
Орден Белог орла
Орден Југословенске круне
Златна медаља за ревносну службу
Крст милосрђа

Михаило Дуњић (Чачак, 29. март 1874 - Шабац, 8. август 1937) био је српски лекар, специјалиста хирургије, учесник Балканских ратова и Првог светског рата, санитетски потпуковник, управник шабачке болнице од 1920. до 1936. године.

Биографија

Михаило Дуњић рођен је у Чачку 29. марта 1874. године.[1] Оновну школу завршио је у Крушевцу, а гимназију у Чачку.[2] Након заршене гимназије уписује и завршава у року Филозофски факултет у Београду, где је неко време био асистент на предмету Ботаника.[3] Као државни питомац уписао се 1897. године на Медицински факултет у Грацу, где је и докторирао 1903. године.[4] Хирургију је специјализирао у Берлину.

Повратак у Србију

По повратку са студија у Србију ступио је у војну службу и по указу Министарства унутрашњих дела постављен је 21. јуна 1903. године за лекара среза звишког, округа пожеревачког.[5] Недуго затим, 7. септембра 1903. године добија чин резервног санитетског поручника.[6] Након две године, 8. марта 1905. године постављен је за лекара среза голубачког, округа пожаревачког.[7] Крајем априла 1906. године постављен је за лекара среза посаво-тамнавског.[8]

Годишњи извештај хируршког одељења шабачке болнице

Развој хирургије у Шапцу

Дуњића кућа у Шапцу

Актом министра унутрашњих дела у Шабачкој окружној болници 1906. године основано је Хируршко одељење, које је у почетку имало две собе са по 16 кревета, операциону салу и превијалиште.[9] У скученом простору и са малобројним болничким особљем Михаило Дуњић одмах се дао у набавку најнеопходнијих инструмената, стерилизатора и операционог рубља. Као веома одговоран човек, он је о свом раду поднео писани извештај министру унутрашњих дела. Извештај је објављен у часопису Српски архив за целокупно лекарство 1907. године. Наредних година др Дуњић радио је све више и успешније. Повећавао се број операција и побољшавала њихова структура, па је ово одељење постало веома угледно у Србији. За шефа Хируршког одељења окружне болнице у Шапцу постављен је 16. августа 1910. године.[10]

Балкански ратови и Први светски рат

За време Првог балканског рата био је хирург Дринске дивизије првог позива, а за време Другог балканског рата био је шеф Хируршког одељења сталне војне болнице у Битољу.[11]

За време Првог светског рата био је командир завојишта Дринске дивизије првог позива, где се борио за животе тешких рањеника и тифусара. Заједно са болницом повлачи се преко Албаније све до Крфа где је основао прву савезничку болницу. На Солунском фронту у Бањици код Солуна био је командант болнице Прве армије.[2]

Управник шабачке болнице

Након завршетка рата, као санитетски мајор враћа се у Шабац. Почетком јануара 1920. године Михаило Дуњић поставњен је за управника шабачке болнице.[1]

Краљ Александар I Карађорђевић, а на предлог Министра Војске и Морнарице Петра Пешића, унапредио је у чин санитетског потпуковника Михаила Дуњића 10. марта 1924. године.[12]

Својим несебичним залагањем допринео је да Шабац добије још један здравствени објекат, који је пред Други светски рат подигнут, а за време рата довршен и усељен.[13]

Управник шабачке болнице био је све до 1936. године.

Летњиковац Друштва за чување народног здравља у Шапцу

Михаило Дуњић је био један од оснивача и председник Друштва за чување народног здравља. Захваљујући њему, друштво је у близини Шапца изградило летовалиште за сиромашну децу.[14] Летњиковац је отворен 1921. године и имао је три бараке са 70 кревета, трпезарију, купатила са кадама и тушевима.[15] Из године у годину друштво је проширивало делокруг свога рада и увећавало број својих чланова, а у летњиковцу је сваке године било све више деце.

Михаило Дуњић је био веома образован. Говорио је и писао на намачком, француском и енглеском језику, а читао и преводио се грчког и латинског језика. То му је омогућило да прати страну литературу и да се усавршава. Учествовао је на свим стручним састанцима: Првом конгресу српских лекара и природњака одржаном у Београду од 5. до 7. септембра 1904. године, Први састанак српских хирурга 1907. године, Први југословенски састанак за оперативну медицину 1911. године, као и на свим конгресима југословенских хирурга до 1937. године.[2]

Поред професионалног рада, био је велики добротвор и друштвени радник. Био је стални члан Српског лекарског друштва, основао је летњиковац за сиромашну децу у Шапцу, био је иницијатор подизања нове болнице у Шапцу, оснивач и дугогодишњи председник Друштва за чување народног здравља, један од оснивача Шабачке библиотеке и читаонице, иницијатор покрета за савремено и хигијенско уређење градова, бавио се здравственим просвећивањем у Посавини и Подрињу, помагао је руске избеглице из 1917. године.[4]

Био је потпредседник Радикалне странке, па опозициони радикал, а пропали покушај стварања Југословенске радикалне заједнице одвео га у превремену пензију.

За дугу и савесну службу одликован бројним високим домаћим и страним одликовањима.

Михаило Дуњић је преминуо 8. августа 1937. године у Шапцу у 63. години живота.[16] Сахрањен је на Доњошорском гробљу у Шапцу.

Одликовања

Домаћа

Страна

  • Орден Светог Станисалава II степена

Види још

Библиографија

  • Годишњи извештај Хируршког одељења Шабачке Окружне Болнице (Врш. Дуж. Шефа др М. М. Дуњић). Српски архив за целокупно лекарство : часопис Српског лекарског друштва = Archives Serbes de médecine générale : organe de la Soćiété médicale Serbe = Serbian Archives of Medicine : Journal of the Serbian Medical Society, година XIII (1907), свеска 9. стр. 446.

Референце

  1. ^ а б Кастратовић Д., Историја медицине Пожаревачког округа : (1822-1914), Пожаревац : Медицински центар, (1991). стр. 97.
  2. ^ а б в Попов Ч., Српски биографски речник. Књ. 3, Д-З, Нови Сад : Матица српска, 2007 (Нови Сад : Будућност). стр. 454.
  3. ^ Чоловић Б. Радоје, Хроника хирургије у Србији, Београд : Просвета, 2002 (Суботица : Бирографика). стр. 581.
  4. ^ а б Милановић М., Познати српски лекари : биографски лексикон, Београд ; Торонто : М. Милановић =Belgrade ; Toronto : M. Milanović, 2005 (Београд : Војна штампарија =Belgrade : Vojna štamparija). стр. 224.
  5. ^ Полицијски гласник, година VIII, број 24-25, Београд, ; четвртак 26. јун (1903). стр. 194.
  6. ^ Службени војни лист, година XXIII, број 37, Београд, 14. септембар (1903). стр. 723-724.
  7. ^ Полицијски гласник, година I, број 9, Београд, ; недеља 13. март (1905). стр. 65.
  8. ^ Полицијски гласник, година II, број 18, Београд, ; недеља 30. април (1906). стр. 148.
  9. ^ Ђукић Ђ., Развој хирургије у Шапцу, у Чоловић Б. Радоје, Хроника хирургије у Србији, Београд : Просвета, 2002 (Суботица : Бирографика). стр. 308.
  10. ^ Полицијски гласник, година VI, број 33, Београд, ; недеља 29. август (1910). стр. 148.
  11. ^ Љушић, Енциклопедија српског народа, Београд : Завод за уџбенике, 2008 (Суботица : Ротографика). стр. 322.
  12. ^ Службени војни лист, година 43, број 13, Београд, 14. март (1924). стр. 531-532.
  13. ^ Ивановић Д. Др Михаило Дуњић, најзнаменитије име, приступљено 12. априла 2016.
  14. ^ Политика, Михаило Дуњић, година XXXIV, број 10491, Београд, 10. август 1937. године. стр. 13.
  15. ^ Правда. Марковић Р., Летњиковац Друштва за чување народног здравља у Шапцу, година XXV, број 203, Београд, 31. јул 1929. године. стр. 3.
  16. ^ 20) Кастратовић Д., Историја медицине Пожаревачког округа : (1822-1914), Пожаревац : Медицински центар, (1991). стр. 98.

Литература

  • Недок А., Поповић Б., Тодоровић В., Српски војни санитет у Првом светском рату, Београд : Медија центар "Одбрана", 2014. (Београд : Војна штампарија)
  • Недок А., Поповић Б., Српски војни санитет 1914—1915. године, Београд : Министарство одбране Републике Србије, Управа за војно здравство : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2010. (Београд : Војна штампарија)
  • Недок А., Димитријевић Б., Српски војни санитет у 1916. години, Београд : Академија медицинских наука Српског лекарског друштва, 2007. (Београд : "Филип Вишњић")
  • Јеремић Р., Библиографија српске здравствене књижевности : 1757-1918, Београд : Српско лекарско друштво, 1947 (Београд : Југословенско штампарско предузеће), Библиотека Српског лекарског друштва ; 1.
  • Библиографија Српског архива : 1918-1941., Београд : [б. и.], 1948 ([б. м. : б. и.]), Библиотека Српског лекарског друштва ; 2.


Спољашње везе