Мило Димитријевић

Миливоје Мило Димитријевић
Лични подаци
Датум рођења(1929-09-28)28. септембар 1929.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти5. октобар 1997.(1997-10-05) (68 год.)
Место смртиБеоград, СРЈугославија
Потпис.
Карел Апел у Византији, 1984. (уље на платну, 160х100).
Акатист, 1989. (уље на платну, 200х100, вл. Народне библиотеке РС, Београд).
Богородица Етиопљанка, 1983. (уље на платну, 150х90).
Царски свећњак, 1982. (уље на платну, 160х100).

Миливоје Мило Димитријевић (28. септембар 19295. октобар 1997) био је српски академски сликар и професор Универзитета у Београду.[1]

Биографија

Рођен је у Београду 1929. године. После II мушке гимназије завршио је Факултет ликовних уметности 1953. године у Београду и трећи степен (Специјалка) на истом факултету 1955. године у класи Недељка Гвозденовића. Био је члан Удружења ликовних уметника Србије од 1953. године Борави на студијском путовању у Италији 1958. године, проучавајући ренесансне мајсторе, после чега одлази на студије сликарства у Амстердам код сликара Карела Апела (Karel Appel) оснивача авангардног покрета Кобра, као стипендиста холандске Комисије за културне везе са иностранством. Окружен сликарским талентима свих земаља и континената, завршава студије 1959. године. Изузетно поштовање према Апелу изражава сликом „Карел Апел у Византији“. Сам уметник о тим студијама каже да је на њима највише научио, упознао и проверио колико мора да се ослобађа домаћих тумачења сликарства Европе.[2]

Као службеник Народног музеја у Београду 1959. године завршава државни испит из Конзервације, а 1960. из Рестаурације слика, икона и фресака. Већ тада његова уметничка полазишта означавају да су у основама ликовности најснажније средњовековне српске фреске по манастирима. У почетку слика експресионистички, широким потезима и густом и сажетом хроматиком, а затим се развија у правцу геометријске и лирске апстракције, с осећањем за структуру у простору и прозирну сликарску материју. [3] Од 1962. био је професор Слободног цртања на Одсеку за пејзажну архитектуру и хортикултуру, Шумарског факултета, Универзитета у Београду. Био је члан удружења „Лада“. Умро је 1997. године у Београду.[2]

Уметнички рад

Уметничка активност огледа се у професионалној излагачкој делатности у земљи и иностранству. Паралелно са уметничким делатностима, бавио се друштвеним активностима у култури, ликовном естетиком, публикацијама, есејистиком, илустрацијама, очувањем културног наслеђа и и педагошким радом.

Самосталне изложбе у земљи

  • Десет самосталних изложби у Београду од 1959. до 1995.
  • Ретроспективна изложба (постхумно) 29. јануар до 10. фебруар 2015. (Галерија УЛУС)[4]

Самосталне изложбе у иностранству

  • 1963. Амстердам, Холандија, галерија „Drie Hendricksen“
  • 1970/71. Лондон, Велика Британија „Woodward House“

Колективне изложбе у земљи и иностранству

Поред заступљености на домаћим и светским ликовним смотрама, значајан је и рад Мила Димитријевића, како у удружењима, тако и у ликовним колонијама[2].

Критика

Песник Миодраг Павловић истиче приврженост Мила Димитријевића традицији и истовремено „модерном времену“ напомињући да су његова ликовна остварења „усклађена са најбољим сликарским тежњама свога века“ одајући му притом највеће признање: да Милово дело већ припада оставштини за будућност и да је то „сликарство које се може волети“.[5]

Коста Димитријевић, књижевник и новинар, категорише остварења Милових ликовних сновиђења и доживљаја као животна, а аутора сврстава у групу оних који не прихватају идеје ванпредметних, ванпределских појмова и своје сликарство не одваја од живота. Димитријевић је доследан свом уверењу да је најважније не изневерити своје сликарске завичајне корене за животност израза, а нарочито признати постојање боја, што га са вештином компоновања слике и чини значајним уметником[2].

Референце

  1. ^ „Умро је академски сликар и професор Мило Димитријевић”. Фондација Српски легат (на језику: српски). 2017-10-05. Приступљено 2022-01-14. 
  2. ^ а б в г Ретроспективна изложба Миливоје Мило Димитријевић (каталог). Удружење ликовних уметника Србије. Београд 2015.
  3. ^ Ликовна енциклопедија Југославије 1. Југословенски лексикографски завод. 1984. 
  4. ^ „Retrospektiva dela Milivoja Dimitrijevića”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2022-01-14. 
  5. ^ Павловић, Миодраг (1984): Природни облик и лик, ликовни огледи. Нолит, Београд.