Лука Павићевић (1876 — 1956 ), политички радник и синдикални функционер.
Рођен је 1876 . године у Београду . Био молерско-лакирерски радник и трговачки путник. Од 1903 . до 1914 . је био секретар и председник Главног радничког савеза (ГРС) и од 1910. до 1914. године члан Главне управе Српске социјалдемократске партије (ССДП). На почетку Првог светског рата је био потпредседник Београдске општине, због чега му је било замерено у радничком покрету.
Године 1919 . је учествовао у оснивању Социјалистичке радничке партије Југославије (комуниста) . Њен члан је био до Вуковарског конгреса , 1920 . године, на коме се као „опортуниста“ сукобио са комунистима . Из Комунистичке партије Југославије (КПЈ) је искључен као потписник „Манифеста опозиције КПЈ“, крајем 1920. године. После доношења „Обзнане “, од 1921 . је радио као функционер прорежимске Радничке коморе и Главног радничког савеза Србије. Учествовао је у оснивању Социјалистичке партије Југославије и био члан њеног Извршног одбора. Године 1925 . је био један од оснивача и председник Уједињеног радничког синдикланог савеза Југославије (УРССЈ), у коме је био функционер све до његове забране 1940 . године.
За време Другог светског рата је радио ка службеник у Бањи Ковиљачи и Ваљеву . После ослобођења Југославије , 1945 . године иако није био комуниста постао је службеник најпре у Министрарству социјалне политике, а потом у Министарству народног здравља Народне Репубилике Србије . Пензионисан је 1948 . године. Умро је 1956 . године у Београду.
Слободан Петровић Седам секретара СКОЈ-а . „Рад“, Београд 1979. година.
Хронологија Радничког покрета и СКЈ 1919-1979 (књига прва). „Институт за савремену историју“ Београд и „Народна књига“ Београд, 1980. година.Јосип Броз Тито - сабрана дјела (том трећи). „Комунист“ Београд, „БИГЗ“ Београд и „Напријед“ Загреб, 1981. година.
Први српски социјалисти
Пионири радничког и социјалистичког покрета у Србији током XIX и почетком XX века
19. век 19/20. век
