PROFILPELAJAR.COM

Исмет Марковић
Исмет Марковић
Пуно име	Исмет Марковић
Датум рођења	17. март 1948.
Место рођења	Прњавор, ФНРЈ
Датум смрти	12. јануар 2017. (68 год.)
Место смрти	Витомирица, Србија

Исмет Марковић (Прњавор 17. март 1948. – Витомирица, код Пећи, 12. јануар 2017) био је југословенски, бошњачки и српски књижевник, новинар и преводилац.

Биографија

Сестрић је сликара Уроша Тошковића. Основну школу завршио је у Плаву, гимназију је учио у Пећи и Приштини, где је матурирао. Студирао је филозофију и социологију у Београду, а дипломирао на Филозофском факултету у Приштини. Био је новинар у културној рубрици Јединства од 1976. до 1992. године. Једно време уређивао је поезију у часопису Стремљења (1985-1988) и био уредник недељног додатка „Панорама“ у листу „Јединство“. Потом је живео у Швајцарској, Италији и Босни и Херцеговини. Био је професор филозофије, логике и социологије у гимназији у Плаву, те у Турско-босанском колеџу у Бихаћу и Мешовитој средњој школи у Великој Кладуши. Један је од оснивача листа „Омладински покрет“ у Титограду, те извршни уредник „Предмета“ и главни и одговорни уредник „Аспекта“ у Цазину. Преминуо је у Витомирици 12. јануара 2017. године и сахрањен на витомиричком гробљу^[1].

Књижевна дела

Док је студирао у Београду, поезију је објављивао под именом Иља Марковић. Пред крај живота свом имену је додао надимак Плавник. Поред поезије бавио се књижевнoм критиком и преводилаштвом с албанског и турског језика.

Аутор је збирки песама: Мимоход, 1974; Стабло у словима, 1978; Рабош, 1981. и Тегобник, 1988, затим „избора из стваралаштва младих српских косовских песника“ Икаров брат Антеј (Стремљења, бр. 4, 1989) у које је уврстио и песнике који су се касније декларисали као Бошњаци. У преводу на турски објавио је збирку „Ibidin“ (Истанбул, 1986). Превео је и три збирке песама с албанског на српски: Неџата Халимија (Присуство недеље, „Јединство“, 1983), Ећрема Баше (Звездоморе, „Јединство“, 1984) и Љуљзима Тафе (Не зови ме недељом, Алма, Београд, 2018), те Политичку филозофију Раина Малнеса и Кнута Мидгарда, 2009. Аутор је и више одредница на албанском језику у Fjalori enciklopedik i Kosoves, I и II, у издању Академије наука и уметности Косова, Приштина 2018.За њим је остало неколико необјављених рукописа. Солидарисао се с писцима српске и црногорске националности 1986. године у протестима против албанске мајоризације на Косову и иступио из Друштва књижевника Косова које је било под председништвом Ибрахима Ругове^[2].

Извори

Шефкет Крцић: Одлазак великог санџачког песника, филозофа и преводитеља, Глас ислама, 281, Нови Пазар, стр. 38,
Алмир Залихић: Колективна зебња која се преплиће с коби пјесника, Став, Сарајево, 5. март, 2023,
Радосав Стојановић: Српска књига на Косову и Метохији 1945-2020,
Лист Јединство (новинe) 1976-1992,
Стремљења,

Спољашње везе

^ Шефкет Крцић: Одлазак великог санџачког песника, филозофа и преводитеља, Глас ислама, 281, Нови Пазар, стр. 38,
^ Радосав Стојановић: Српска књига на Косову и Метохији 1945-2020