Изет Сарајлић (Добој, 16. март 1930 — Сарајево, 2. мај 2002), познат као Кико, био је босанскохерцеговачки и југословенски историчар филозофије, публициста, преводилац и песник.^[1][2][3]

Изет Сарајлић је дипломирао на Филозофском факултету у Сарајеву, одсек Филозофије и компаративистике, докторирао филозофске науке. Члан Академије наука и уметности Босне и Херцеговине. Радио као редовни професор на Филозофском факултету у Сарајеву. Као члан Друштва писаца Босне и Херцеговине, заједно са Хусеином Тахмишчићем, Ахметом Хромаџићем, Велимиром Милошевићем и Владимиром Черкезом, покреће међународну књижевну манифестацију ”Сарајевски дани поезије“ у организацији Друштва писаца Босне и Херцеговине 1962. године.^[2][1][3]

• "У сусрету", поезија, Полет, Сарајево, 1949.
• "Сиви викенд", поезија, Народна просвјета, Сарајево, 1955.
• "Минуту ћутања", поезија; Светлост, Сарајево, 1960.
• "Посвета", поезија, Просвета, Београд, 1961.
• "Транзит", поезија, Веселин Маслеша, Сарајево, 1963.
• "Интермецо", поезија, Багдала, Крушевац, 1965.
• "Године, године", поезија, Нолит, Београд, 1965.
• "Портрети другова", проза, Светлост, Сарајево, 1965.
• "Путујем и говорим", поезија и проза, Светлост, Сарајево, 1967.
• "Ипак елегија", поезија, Просвета, Београд, 1967.
• "Вилсоново шеталиште", поезија, Светлост, Сарајево, 1969.
• "Стихови за лаку ноћ", поезија, Просвета, Београд, 1971.
• "Писма", поезија, Светлост, Сарајево, 1974.
• "Кога ће сутра возити таксисти", мемоарска проза, прво издање Веселин Маслеша, Сарајево, 1974; друго издање Делта-прес, Београд 1980; треће издање Ферал Трибуне, Сплит, 1998.
• "Наставак разговора", поезија, Слово љубве, Београд, 1977.
• "Тринаест књижица поезије", поезија, Јединство, Приштина, 1978.
• "Књига пријатеља", преводна поезија с коментарима о ауторима, Светлост, Сарајево, 1981.
• "Неко је звонио", поезија, Градска библиотека Чачак, Чачак, 1982.
• "Некролог славују", поезија, Просвета, Београд, 1987.
• "Славим", поезија и проза, Удружење књижевника Црне Горе, Титоград, 1988.
• "Опроштај са европским хуманистичким идеализмом", поезија, Универзитетска реч, Никшић, 1989.
• "Сарајевска ратна збирка", прво издање Недеља, Сарајево, 1992; пето издање Око Сарајево, 1995.
• "Књига опроштаја", Рабиц, Сарајево, 1996; друго издање 1997.
• "30. фебруар", поезија, Рабиц, 1998.
• "В.П.", проза, Рабиц, 1999.
• "Филозофијска и социологијска библиографија СРХ од 1945–1962", Институт друштвених наука, Београд, 1966.
• "Францискус Патрицијус", Институт друштвених наука, Београд, 1968.
• "Патрицијева критика Аристотелеса", Хијатус, Зеница, 1996.
• "Патрицијева филозофија битка", Институт за фиозофију, Загреб, 1970.
• "Биће бесконачног", Светлост, Сарајево, 1973.
• "Хрестоматија етичких текстова патристике-сколастике ренесансе", Светлост, Сарајево, 1978.
• "Похвала филодоксији", Веселин Маслеша, Сарајево, 1978.
• "Основи марксизма са теоријом и праксом социјалистичког самоуправљања", коаутор, Светлост, Сарајево, 1980.
• "Логос у Хераклеитоса", Диалогос, Сарајево, 1997.^[3][1][2]

• 1963. Двадесетседмојулска награда;
• 1971. Друга награда Савеза Јеврејских општина Југославије;
• 1982. Дисова награда;
• 1984. Змајева награда;
• 1987 Награда "Бранко Миљковић";
• 1989. Награда ЗАВНОБиХ за животно дело;
• 1993. Fund for Free Expression Award U.S.A.;
• 1997. Италијанска награда Mediteranneo;
• 1997. Награда Ергуван – Истанбул, Турска;
• 1998. Premio Finaleinsieme, Модена, Италија;
• 2001. Награда Алберто Моравија, Италија;
• 2002. Шестоаприлска награда града Сарајева;
• 2002. Почасни грађанин града Салерна, Италија.^[1][2][3]

 бошњачки Викицитат има цитате везане за чланак: Изет Сарајлић

• Званични веб-сајт Изета Сарајлића Архивирано на сајту Wayback Machine (28. јул 2019) (језик: бошњачки)
• Изет Сарајлић на сајту П.Е.Н. центра (језик: бошњачки)
• Изет Сарајлић на сајту Сарајлићево (језик: бошњачки)