Емерих Фогл играо је као омладинац за Чинезул из Темишвара између 1921. и 1922. 1922. године, са 17 година, Фогл је дебитовао за сениорски тим. Играо је за први тим Чинезула до 1929. године, освојивши пет пута прву лигу Румуније у фудбалу са својим тимом. 1929. године, заједно са саиграчем Ласлом Рафинским прешао је у Јувентус из Букурешта. Једину титулу првака освојили су са Јувентусом у првој сезони одиграној у Букурешту. Фогл је играо за Јувентус до пензије, 1940. године
Репрезентација
Емерих Фогл је играо за фудбалску репрезентацију Румуније између 1924. и 1934. Његова прва утакмица за национални тим био је пораз од Чехословачке, у пријатељској утакмици која се одиграла у августу 1924. У својој трећој утакмици за национални тим, Фогл је именован за капитена екипе. Као и Ласло Рафински, његов саиграч у Јувентусу из Букурешта, постигао је свој први и једини погодак за Румунију у последњем мечу пред први меч на првом светском првенству у фудбалу 1930. године против Грчке. 1930. позван је у румунски тим који је учествовао на првом ФИФА-ином светском купу у Уругвају[1] али председник Астре Романе, компаније, у којој су Фогл и његов саиграч Рафински били канцеларијски радници, забранио је двојици играча да напусте своје радно место[2] На интервенцију Октава Лучидеа, двојица играча су на крају отишла бродом СС Конте Верде са остатком репрезентације у Уругвај. У Уругвају је Фогл играо у обе утакмице за Румунију, против Перуа и домаћина Уругваја.[3] 1934. године изабран је за румунски тим који је учествовао на ФИФА-ином светском купу. Играо је у мечу против Чехословачке, једином мечу који је Румунија одиграла на овом Светском првенству. Овај меч је уједно био и последњи меч Емериха Фогла у националном тиму.
После пензионисања
Након повлачења из играчке каријере, Фогл је 1942. године именован за менаџера Јувентуса из Букурешта. Био је менаџер екипе у којој је играо претходних једанаест година до 1949. Такође је четири пута био селектор фудбалске репрезентације Румуније : између 1942. и 1945. године, на кратко 1947. године, поново 1948. године, а последњи пут између 1950. и 1951. године. Између 1963. и 1967. био је саветник за Рапид из Букурешта, а затим, до своје смрти, био је и саветник у националном тиму, помажући Румунији да се квалификује 1970. године на ФИФА-ином светском првенству после 32 године.
