Рудолф Вецер |
---|
|
Датум рођења |
(1901-03-17)17. март 1901. |
---|
Место рођења |
Темишвар |
---|
Датум смрти |
13. април 1993.(1993-04-13) (92 год.) |
---|
Место смрти |
Хаифа |
---|
Рудолф 'Руди' Вецер (17. март 1901 — 13. април 1993) био је румунски фудбалер и менаџер. Био је капитен и тренер тима заједно са Октавом Лучидеом, под управом Константина Радулескуа из прве румунске екипе која је учествовала на ФИФА-ином светском купу. Био је јеврејске националности.[1] Његова браћа Стефан и Јоан такође су били фудбалери.[2]
Каријера
У клупском фудбалу Вецер је играо за Јувентус из Букурешта (који је био румунски државни првак у сезони 1929–1930),[3] заједно са колегама из репрезентације Фоглом и Рафинским. Двадесетих година 20. века играо је за Униреју из Темишвара (појавио се, док је био са њима, на Олимпијским играма 1924.) и Чинезул, пре него што је наставио даље. Његови последњи мечеви за Румунију (одиграни док је играо за Рипенсију) били су 1932. Последњи меч који је играо је био пораз од Бугарске у Београду[4] Иначе је играо за БСК Београд, ФК Ујпешт, ФК Хијерес, ИЛСА Темишвар и Крајован Крајову. Играјући у Мађарској, користио је име Рудолф Ведер, у Србији Рудолф Вечер.
Када је БСК 1924. довео Вецера заједно са још једним Румуном, Дезидерију Лакијем, у свој тим, постали су први страни професионалци који су играли у Србији.
Репрезентативна каријера
Током ФИФА Светског купа 1930. Вецер је постао капитен и тренер тима Румуније, заједно са Октавом Лучидеом, под управом Константина Радулескуа. Ово је била Радулескуова одлука у недељама пре турнира. У мају 1930. године Румуни су изгубили Куп краља Александра (двојац) од Југославије у Београду. У то време Емерих Фогл је био капитен екипе. Вецер је враћен у састав две недеље касније за пријатељску утакмицу против Грчке у Букурешту. Ова одлука пожњела је знатне награде и за Радулескуа и за Вецера, јер је Вецер постигао 5 голова у победи свог тима од 8-1. Румунија је на турниру била груписана са Уругвајем и Перуом, поразивши Перуанце 3:1 пре него што је изгубила од коначних победника и домаћина 4:0. Друга од ових утакмица одржана је на Стадиону Сентенарио у Монтевидеу.
Вецер је био врло добар стрелац за Румунију. Он и Бодола били су два најбоља стрелца у (првом) издању Балканског купа 1929–1931 (који је победила Румунија). Само на том турниру постигли су по 7 голова за своју земљу.
Вецер је укупно 17 пута играо за Румунију постигавши 13 голова.
Тренерска каријера
Након пензионисања као фудбалер, Вецер је постао тренер. 1958. године, током чистке владајуће националне странке против „ревизионизма и буржоаске идеологије, недисциплине и дескриптивних анархичних елемената“, Вецер је подлегао наредби која му забрањује „напуштање колектива у коме је био ангажован без оправданог разлога, под казном да је протеран из тренерског корпуса.”[6]
Референце
Спољашње везе