Годоберински језик (Gijbdilhi mitts, годоберинский язык, ღოდობერიული ენა, годоберийский язык, гъибдилIи мицци, Ɣibdiƛi micci) један је од језика који припада Аваро-адијској групи језика породице сјевероисточних кавкаских језика који говори Годоберинци у југозападном Дагестану, Русији. По подацима из 2010. године годоберинским језиком се служи око 130 људи.[2] Постоји само два дијалекта, а то су Годобери и Зибирхали дијалекат, а главна разлика је у изговору.[3] На основу рађеног пројекта „угрожени језици” годоберински језик се класификује као језик који је угрожен и пријети му изумирање, и то све на основу броја изворних корисника.[2]
Говорници матерњег (годоберинског језика) живе у два села Годобери ( село „Гјуду” у Годоберу) и Зибирхали (село „Шалу” у Годоберу). Ова села налазе се у сјеверозападним планинама на лијевој обали реке Анди-Којсу на југозападу Дагестана.[3]
Карактеристике
Годобери немају књижевни писани језик, али се одређени облик користи само у домовима Годоберинаца. У школама се дјеца подучавају на аварском и руском језику, а ово је утицајан фактор смрти за овај језик. Рођени говорници годоберинског језика користе аварски или руски као писани облик комуникације. Ова два језика се такође користе при разговору са људима из сусједних заједница.[3]
Правопис
Годоберински језик има пет самогласника: i, u, e, o, a.. Оно што је карактеристика за овај језик је постојање двогласних звукова, и то тако што два самогласника у једном слогу праве један звук, и то је карактеристично само за годоберински језик и ниједном другом дагестанском језику (примјер:c'ai 'fire').[4]
Једнина ријечи подијељене су у три родне класе: мушки, женски и средњи род. Плуралне ријечи нису подељене у родне слојеве, али су подијељене као људска или предметна. Постоје две врсте придјева: примарни и учестални. Већина примарних придева не посједује овблике родних слојева. Четири типа учесталних имају слдеће облике: прошлост, садашњост, будућност и не-будући негативни облик.[4] Нумерички систем се не разликује много од других језика.
