Хокејом је почео да се бави у Чељабинску1947. године где је и заиграо за локални Дзержинец. Након две сезоне у том клубу прелази у, у то време елитни војни клуб ХК ВВС МВО за који је играо 4 сезоне. Од 1953. до 1957. наступао је у дресу московског ЦСКА у ком је играо заједно са Бобровим и Бабичем. Освојио је укупно 5 титула националног првака Совјетског Савеза (1951—1953, 1955. и 1956) и четири титуле победника националног купа (1952, 1954—1956), а у првенствима Совјетског Савеза одиграо је укупно 150 утакмица и постигао чак 222 гола. Играчку каријеру завршио је као тренер-играч у калињинском СКА. Радио је и као селектор репрезентације Румуније у периоду 1973−1975. године.
За репрезентацију Совјетског Савеза играо је 4 сезоне, од 1954. до 1957, одигравши 51 утакмицу уз постигнутих 40 голова. Са репрезентацијом је освојио две титуле светског првака на СП 1954. и СП 1956. и сребро на СП 1955, а на светским првенствима одиграо је 15 утакмица и постигао 13 голова. Највећи успех остварио је на ЗОИ 1956. у италијанској Кортини д'Ампецо где је селекција Совјетског Савеза освојила златну медаљу. На том олимпијском турниру одиграо је 7 утакмица и постигао 5 голова.
У периоду 1950−1952. играо је у фудбалској секцији екипе ВВС МВО за коју је одиграо укупно 75 утакмица и постигао 25 голова. Године 1950. уврштен је на списак 33 најбоља фудбалера Совјетског Савеза.
Дипломирао је на Московском државном факултету за спорт и физичку културу 1964. године.
Године 2004. уврштен је у Кућу славних руског хокеја на леду.
