Ова страна је једна од помоћних страница на Википедији. Она приказује правила транскрипције имена из неког страног језика у српски. Написана је са циљем да опише, приближи и самим тим олакша пренос страних имена како уредницима Википедије на српском језику, тако и њеним читаоцима.

Транскрипција имена из кинеског у српски језик врши се помоћу једног од најкомпликованијих и најзахтевнијих система. Фонетски систем кинеског језика знатно се разликује од оног српског, а ова два језика не припадају истој породици (наиме, српски је индоевропски, а кинески сино-тибетански). Највећи проблем транскрипције је то што је артикулациона база кинеског и српског језика веома другачија, што условљава то да се овај језик прилагођава одређеним условним, а појединим и конвенционалним (упрошћеним, непрецизним) поступцима.

Што се тиче особености, кинески језик располаже двама редовима сугласника. Оба реда су по изговору ближа српским безвучним сугласницима (једине разлике су аспирација и енергија артикулације), а тако су се у прошлости третирала и при транскрипцији. Међутим, савремени систем аспирован ред условно поистовећује са срспким безвучним, а неаспирован са звучним консонантима. Поједини синолози другу групу описују као полузвучну.

Како је ханци, кинеско писмо, заправо идеографско (веома сложено), раније су се кинеска имена највише примала посредством енглеске (систем Вејд-Џајлс) или друге латиничке транскрипције (поштански систем). У њима су оба реда сугласника обележавана латиничким безвучним гласовима (у првом систему су аспировани консонанти обележавани апострофом). Тако се језеро Tung-t'ing у долини реке Јангцекјанг транскрибовало као Тунг Тинг.

Данас то није случај, јер су горенаведени транскрипциони системи углавном одбачени. Од 1958. године у званичној употреби, коју је одобрила Народна Република Кина, налази се помоћно кинеско латинично писмо пинјин (понекад прецизније пин'јин). У њему оваплоћење налази идеја да се аспирован ред условно поистовећује са безвучним, а неаспирован са звучним консонантима. Тако савремени језик познаје језеро Дунгтинг, према пинјину Dongting.

Што се тиче самог пинјина, њиме се бележи око 400 слогова (увек једносложних морфема), умножених услед постојања различитих акцената (који се при преносу занемарију). Сваки слог означава или реч, или афикс, или део сложенице, а у ханцију је представљен засебним хијероглифом. У латиничком писму често се више слогова спаја у једну реч. Мада задржавају своју аутономност и јасно разграничен изговор, не треба их раздвајати.

Пре представљања целовитих правила, потребно је определити се за једно решење у неколико честих дилема приликом прилагођавања кинеских имена. Наравно, за основу транскрипције бира се званични пинјин, тако да облике типа Тунгт(х)инг (према Tung-t'ing) и Сучоу (према Su-chou) смењују нови — Дунгтинг (према Dongting) и Суџоу (према Suzhou). Једино за z остаје ц (нпр. Мао Цедунг уместо Дзедунг или старог Це Тунг).

И даље ће се неслоготворно и (крај слога или испред вокала) преносити као ј. Тиме се олакшава деклинација речи и спречава замагљивање једносложне структуре кинеских морфема, што се види у примерима Хубеј (Hubei) и Генг Бјао (Geng Biao), уместо неправилног Хубеи и Генг Бијао. Наравно, сонант ј ће се стопити са претходним л и н, што се види у примерима Љаонинг (Liaoning) и Ли Сјенњен (Li Xiannian). Иза меких сугласника ћ и ђ сонант се ради лакшег изговора испушта, о чему сведочи пример Ђуђанг (Jiujiang), уместо неправилног Ђјуђјанг. Овај поступак, поред лакшег и природнијег изговора, оправдавају домаћа морфологија (жеђу, ноћу уместо жеђју, ноћју) и најчешће непостојање других слогова (типа jang), с којима би се ови први изједначили (што би могао бити проблем).

Кинеском x у транскрипцији одговара српско сј (исто ће бити и xi испред самогласника), као у примеру Ли Сјенњен (Li Xiannian), док ће самосталан слог xi бити си, као у примеру Шанси (Shanxi), уместо неправилног Шансји. Посебно треба истаћи неоправданости замене са хс, настале по угледу на енглеску транскрипцију (у њој се Шанси бележи као Shan-hsi, што наводи на неправилно Шанхси). Традиционално ће кинеско ü остати у, а не прећи у и. Што се тиче задњонепчаног назала нг, глас г ће се испустити пред другим г, као у примеру Жунгуанг (Rongguang).

Влада Народне Републике Кине одобрила je 1958. године употребу пинјина, а као једини званични систем за транскрипцију стандардног кинеског језика прихватила га је 1979. године (двадесетак година касније).

У табелама су дати еквиваленти свих (без назначеног акцента, јер се интонација занемарује) слогова кинеског језика који су кроз пинјин прилагођени српском језику, док је коментар Вејд-Џајлсовог система посебно издвојен.

Треба пазити на изузетке, настале у ранијој пракси, што прати општу правописну напомену да правила не треба примењивати строго ретроактивно. Тако ће се, рецимо, у српским текстовима писати о Пекингу, Куоминтангу, Чунгкингу, Јангцекјангу, мада би називи сковани према правилима били Бејђинг, Гуоминданг, Чунгћинг, Чангђанг. Заправо, за велики број кинеских имена важи да их нема потребе мењати, као што је и сама Кина (Џунгуо), Жуто море (Хуангхај), Хонгконг (Сјанганг), Нанкинг (Нанђинг), Тјенцин (Тјенђин), Шангај (Шангхај), Таијуан (Таијуен), Конфучије (Кунгци), Лао Це (Лаоци), Сун Јат Сен (Сун Јисјен), Чанг Кај Шек (Ђанг Ђеши), монета јуан (јуен). Наравно, дати списак имена не треба сматрати коначним, а може се оставити и извесна слобода ауторима.

Из предоченог табеларног прегледа може се приметити да кинески латинички систем има типична одступања од изговора: -ong за -унг, -ian за -јен, -ui за -уеј, -un за -уен. Српска транскрипција овде узима у обзир изговор, али у појединим примерима је немогуће избећи узус створен по угледу на писмо. Тако се и -iu из пинјина заправо изговара као -јоу (нпр. дјоу, ђоу, љоу, мјоу), док је прилагодбено решење у српском -ју (нпр. дју, ђу, љу, мју). Оцењује се да ово удаљавање од писма није продрло у праксу, тако да му тренутно не треба прибегавати, мада се може имати у виду као резервна могућност диференцирања (вероватно у будућности, кад се транскрипција кинеских имена развије).

                                 A

       a — а           ai — ај          an — ан         ang — анг
      ao — ао

                                 B

      ba — ба         bai — бај       ban — бан        bang — банг
     bao — бао        bei — беј       ben — бен        beng — бенг
      bi — би        bian — бјен     biao — бјао        bie — бје
     bin — бин       bing — бинг       bo — бо           bu — бу

                                 C

      ca — ца         cai — цај       can — цан        cang — цанг
     cao — цао         ce — це        cen — цен        ceng — ценг
     cha — ча        chai — чај      chan — чан       chang — чанг
    chao — чао        che — че       chen — чен       cheng — ченг
     chi — чи       chong — чунг     chou — чоу         chu — чу
    chua — чуа      chuai — чуај    chuan — чуaн     chuang — чуaнг
    chui — чуеј      chun — чуен     chuo — чуо          ci — ци
    cong — цунг       cou — цоу        cu — цу         cuan — цуан
     cui — цуеј       cun — цуен       cuo — цуо

                                 D

      da — да         dai — дај       dan — дан        dang — данг
     dao — дао         de — де        dei — деј         den — ден
    deng — денг        di — ди        dia — дја        dian — дјен
   diang — дјанг     diao — дјао      die — дје        ding — динг
     diu — дју       dong — дунг      dou — доу          du — ду
    duan — дуан       dui — дуеј      dun — дуен        duo — дуо

                                 E

       e — е            ê — е          ei — еј           en — ен
     eng — енг         er — ер

                                 F

      fa — фа         fan — фан      fang — фанг        fei — феј
     fen — фен       feng — фенг       fo — фо          fou — фоу
      fu — фу

                                 G

      ga — га        gai — гај        gan — ган        gang — ганг
     gao — гао        ge — ге         gei — геј         gen — ген
    geng — генг     gong — гунг       gou — гоу          gu — гу
     gua — гуа      guai — гуај      guan — гуан      guang — гуанг
     gui — гуеј      gun — гуен       guo — гуо

                                 H

      ha — ха        hai — хај        han — хан        hang — ханг
     hao — хао        he — хе         hei — хеј         hen — хен
    heng — хенг       hm — хм         hng — хнг        hong — хунг
     hou — хоу        hu — ху         hua — хуа        huai — хуај
    huan — хуан    huang — хуанг      hui — хуеј        hun — хуен
     huo — хуо

                                 J

      ji — ђи        jia — ђа        jian — ђен       jiang — ђанг
    jiao — ђао       jie — ђе         jin — ђин        jing — ђинг
   jiong — ђунг      jiu — ђу          ju — ђу         juan — ђуен
     jue — ђуе       jun — ђуен

                                 K

      ka — ка        kai — кај        kan — кан        kang — кан
     kao — као        ke — ке         ken — кен        keng — кенг
    kong — кунг      kou — коу         ku — ку          kua — куа
    kuai — куај     kuan — куан     kuang — куанг       kui — куеј
     kun — куен      kuo — куо

                                 L

      la — ла        lai — лај        lan — лан        lang — ланг
     lao — лао        le — ле         lei — леј        leng — ленг
      li — ли        lia — ља        lian — љен       liang — љанг
    liao — љао       lie — ље         lin — лин        ling — линг
     liu — љу       long — лунг       lou — лоу          lu — лу
      lü — лу       luan — луан       lüe — луе          lun — луен
     luo — луо

                                 M

       m — м          ma — ма         mai — мај         man — ман
    mang — манг      mao — мао         me — ме          mei — меј
     men — мен      meng — менг        mi — ми         mian — мјен
    miao — мјао      mie — мје        min — мин        ming — минг
     miu — мју        mo — мо         mou — моу          mu — му

                                 N

       n — н          na — на         nai — нај         nan — нан
    nang — нанг      nao — нао         ne — не          nei — неј
     nen — нен      neng — ненг        ng — нг           ni — ни
     nia — ња       nian — њен      niang — њанг       niao — њао
     nie — ње        nin — нин       ning — нинг        niu — њу
    nong — нунг      nou — ноу         nu — ну           nü — ну
    nuan — нуан      nüe — нуе        nuo — нуо

                                 O

       o — о          ou — оу

                                 P
      pa — па        pai — пај        pan — пан        pang — панг
     pao — пао       pei — пеј        pen — пен        peng — пенг
      pi — пи       pian — пјен      piao — пјао        pie — пје
     pin — пин      ping — пинг        po — по          pou — поу
      pu — пу

                                 Q

      qi — ћи        qia — ћа        qian — ћен       qiang — ћанг
    qiao — ћао       qie — ће         qin — ћин        qing — ћинг
   qiong — ћунг      qiu — ћу          qu — ћу         quan — ћуен
     que — ћуе      qun — ћуен

                                 R

     ran — жан      rang — жанг       rao — жао          re — же
     ren — жен      reng — женг        ri — жи         rong — жунг
     rou — жоу        ru — жу         rua — жуа        ruan — жуан
     rui — жуеј       run — жуен        ruo — жуо

                                 S

      sa — са        sai — сај        san — сан        sang — санг
     sao — сао        se — се         sen — сен        seng — сенг
     sha — ша       shai — шај       shan — шан       shang — шанг
    shao — шао       she — ше        shei — шеј        shen — шен
   sheng — шенг      shi — ши        shou — шоу         shu — шу
    shua — шуа     shuai — шуај     shuan — шуан     shuang — шуанг
    shui — шуеј     shun — шуен      shuo — шуо          si — си
    song — сунг      sou — соу         su — су         suan — суан
     sui — суеј      sun — суен       suo — суо

                                 T

      ta — та        tai — тај        tan — тан        tang — танг
     tao — тао        te — те        teng — тенг         ti — ти
    tian — тјен     tiao — тјао       tie — тје        ting — тинг
    tong — тунг      tou — тоу         tu — ту         tuan — туан
     tui — туеј      tun — туен       tuo — туо

                                 W

      wa — ва        wai — вај        wan — ван        wang — ванг
     wei — веј       wen — вен       weng — венг         wo — во
      wu — ву

                                 X

      xi — си       xia — сја       xian — сјен      xiang — сјанг
    xiao — сјао      xie — сје        xin — син       xing — синг
   xiong — сјунг     xiu — сју         xu — сју        xuan — сјуен
     xue — сјуе      xun — сјуен

                                 Y

      ya — ја        yan — јен       yang — јанг        yao — јао
      ye — је         yi — ји         yin — јин        ying — јинг
      yo — јо       yong — јунг       you — јоу          yu — ју
    yuan — јуен      yue — јуе        yun — јуен

                                 Z

      za — ца        zai — цај        zan — цан        zang — цанг
     zao — цао        ze — це         zei — цеј         zen — цен
    zeng — ценг      zha — џа        zhai — џај        zhan — џан
   zhang — џанг     zhao — џао        zhe — џе         zhei — џеј
    zhen — џен     zheng — џенг       zhi — џи        zhong — џунг
    zhou — џоу       zhu — џу        zhua — џуа       zhuai — џуај
   zhuan — џуан   zhuang — џуанг     zhui — џуеј       zhun — џуен
    zhuo — џуо        zi — ци        zong — цунг        zou — цоу
      zu — цу       zuan — цуан       zui — цуеј        zun — цуен
     zuo — цуо

За латиничку транскрипцију кинеског језика користи се и Вејд-Џајлсов систем. Овај систем створио je Томас Франсис Вејд средином 19. века, а стандардизовао га је Херберт Ален Џајлс у свом Кинеско-енглеском речнику из 1912. године. У НР Кини га је из употребе потпуно потиснуо пинјин, док се на Тајвану и даље користи. За српску транскрипцију овог система неопходно га је прво превести у пинјин, пошто не постоје директна правила транскрипције тог система.

Осим тога, проблем приликом коришћења Вејд-Џајлсове транскрипције јесте у томе што се често у писању имена изоставља апостроф, што доводи у забуну. Тако је, на пример, уобичајено да се кинеска борилачка вештина тајђићуен бележи као Tai Chi Chuan, уместо правилног T'ai Chi Ch'üan. Облик без апострофа наводи на погрешно читање, дајђиђуен (daijijuan) или дајђиџуан (daijizhuan), док би правилно било tàijíquán (уз традиционално тај чи чуан).

Кинеска лична имена састоје се од имена и презимена. Устаљени редослед је да се пише увек прво презиме па име. Презиме је најчешће једносложно, уз врло мало изузетака. Име може бити једносложно или двосложно. Слогове у двосложним именима обично чини спој двају личних имена, при чему је једно за ширу, а једно за породичну употребу. Ако се нека личност помиње скраћено, изоставља јој се други део (име), а не први (презиме): Ли Сјенњен или скраћено Ли. У наставку је дат табеларни приказ српских транскрипција појединих кинеских имена.

Приликом транскрибовања топонима, назива књига и других речи, руководи се претходно наведеним правилима, једнаким оним за лична имена. Такође је дат пример транскрипције и укорењеног назива.

• Пешикан, Митар; Јерковић, Јован; Пижурица, Мато (2010). „Транскрипција: кинески”. Правопис српскога језика. Нови Сад: Матица српска. стр. 200-206. ISBN 978-86-7946-079-0.