Уколико сте тражили свештенике у хиндуизму, погледајте чланак Брамани.
Уколико сте тражили насељено место у Француској, погледајте чланак Браман (Француска).
Брахман (санскрит: ब्रह्म bráhman, из корена brh – бујати, расти[1]) је хиндуистички концепт свеобухватног битка, који је основа свих бића, материја, времена и простора и свега постојећег.[2][3][4] У веданти, браман као универзални принцип свеобухватности је у корелацији с атманом, индивидуалним принципом који у њега увире, и његова је манифестација. Будизам негира обе чланице овог односа, негира апсолут (браман) и негира појединачно сопство (атман).[1] Принцип брахмана не треба поистовећивати са божанством Брахма у хиндуизму.
У главним школама хиндуистичке филозофије то је материјални, ефикасни, формални и коначни узрок свега што постоји.[3][5][6] То је свеприсутна, бескрајна, вечна истина и блаженство које се не мења, али је и узрок свих промена.[2][4][7]Браман као метафизички концепт који се односи на јединствено везивно јединство иза различитости у свему што постоји у универзуму.
Браман је ведска санскртска реч, а концептуализована је у хиндуизму, наводи Пол Дусен, као „стваралачки принцип који лежи реализован у целом свету“.[8]Браман је кључни концепт који се налази у Ведама, и о њему се опширно расправља у раним Упанишадама.[9] Веде концептуализују Брамана као космички принцип.[10] У Упанишадама је различито описано као Сат-цит-ананда (истина-свест-блаженство)[11][12] и као непроменљива, трајна, највиша стварност.[13][14][note 1][note 2]
О Браману се у хиндуистичким текстовима говори са концептом Атмана (санск.आत्मन्), (Ја),[9][17]личног,[note 3]безличног[note 4] или Пара Брамана,[note 5] или у различитим комбинацијама ових квалитета у зависности од филозофске школе.[18] У дуалистичким школама хиндуизма, као што је теистичка Двајта Веданта, Браман се у сваком бићу разликује од Атмана (Ја).[6][19][20] У недуалним школама као што је Адвајта Веданта, Брахман је идентичан Атману, свуда је унутар сваког живог бића, а духовно јединство је повезано у свом постојању.[7][21][22]
Атрибути брахмана
Главни атрибути брахмана су вечан, постојан, непоколебљив, самопостојећи, пун, нематеријалан, неограничен простором и временом, незахватљив чулном и разумском спознајом.[23] Сваки облик засебног постојања је идентичан с њим, из њега потиче и њему се враћа.
„
Будући свепрожимајући, браман није ограничен простором; будући вечан, није ограничен временом, а будући по природи све, није ограничен ни једним објектом. Стога је браман бесконачан у сва три погледа. Браман који је биће (сат), свест (ћит) и блаженство (ананда) јесте стварност. Онај ко зна брамана тако сам постаје браман. Браман је нерођен. Стога се он не рађа поново.
Брахман се као крајња стварност не сме бркати с посебним бићима, јер је, будући свеобухватан, далеко више од било које ограничене манифестације. Стога, није чудо што се брахман понекад поистовећује с небићем.[25]
Спознаја брамана
Ко схвати „пуноћу“ и непоколебљивост „брахмана“, уживаће пуно и непоколебљиво благостање (Ћхандогја-упанишад, III, 12, 9). „Патња је све што је различито од тог брахмана“ (ид. III, 5).
У хиндуизму се просветљенима сматрају они који увиђају да је браман идентичан с атманом (индивидуалним сопством).
^ абP. T. Raju (2006). Idealistic Thought of India. Routledge. стр. 426. ISBN978-1406732627.and Conclusion chapter part XII
^ абFowler 2002, стр. 49–55 (in Upanishads), 318–319 (in Vishistadvaita), 246–248 and 252–255 (in Advaita), 342–343 (in Dvaita), 175–176 (in Samkhya-Yoga).
^ абFrancis X. Clooney (2010). Hindu God, Christian God: How Reason Helps Break Down the Boundaries between Religions. Oxford University Press. стр. 51—58, 111—115. ISBN978-0199738724.; For monist school of Hinduism, see: B. Martinez-Bedard (2006), Types of Causes in Aristotle and Sankara, Thesis – Department of Religious Studies (Advisors: Kathryn McClymond and Sandra Dwyer), Georgia State University, pages 18–35
^Klaus K. Klostermaier (2007), A Survey of Hinduism, Third Edition, State University of New York Press. ISBN978-0791470824, Chapter 12: Atman and Brahman – Self and All
Potter, Karl H. (2008), The Encyclopedia of Indian Philosophies: Advaita Vedānta Up to Śaṃkara and His Pupils, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited
Puligandla, Ramakrishna (1997), Fundamentals of Indian Philosophy, New Delhi: D. K. Printworld (P) Ltd.
Raju, P. T. (1992), The Philosophical Traditions of India, Delhi: Motilal Banarsidass Publishers Private Limited
Sinari, Ramakant (2000), Advaita and Contemporary Indian Philosophy. In: Chattopadhyana (gen.ed.), "History of Science, Philosophy and Culture in Indian Civilization. Volume II Part 2: Advaita Vedanta", Delhi: Centre for Studies in Civilizations
Fowler, Jeaneane D. (2012). The Bhagavad Gita: A Text and Commentary for Students. Sussex Academic Press. ISBN978-1-84519-346-1.
Hawley, John (2015). A Storm of Songs: India and the Idea of the Bhakti Movement. Harvard University Press. ISBN978-0-674-18746-7.
Lorenzen, David (1995). Bhakti Religion in North India: Community Identity and Political Action. State University of New York Press. ISBN978-0-7914-2025-6.
Pechilis Prentiss, Karen (2014). The Embodiment of Bhakti. Oxford University Press. ISBN978-0-19-535190-3.
Brzezinski, J.K. (1992). „Prabodhananda, Hita Harivamsa and the Radharasasudhanidhi”. Bulletin of the School of Oriental and African Studies, University of London. 55 (3): 472—497. JSTOR620194. S2CID161089313. doi:10.1017/S0041977X00003669.
Burghart, Richard (мај 1983), „Wandering Ascetics of the Rāmānandī Sect”, History of Religions, 22 (4): 361—80, S2CID162304284, doi:10.1086/462930CS1 одржавање: Формат датума (веза)
Clementin-Ojha, Catherine: La renaissance du Nimbarka Sampradaya au XVI'e siècle. Contribution à l'étude d'une secte Krsnaïte. Journal asiatique 278 (1990) 327–376.
Couture, André: The emergence of a group of four characters (Vasudeva, Samkarsana, Pradyumna, and Aniruddha) in the Harivamsa: points for consideration. Journal of Indian Philosophy 34,6 (2006) pp. 571–585.
Elkman, S.M.; Gosvami, J. (1986), Jiva Gosvamin's Tattvasandarbha: A Study on the Philosophical and Sectarian Development of the Gaudiya Vaisnava Movement, Motilal Banarsidass