Александар Димитријевић

За глумца погледајте страницу Александар Димитријевић (глумац).
Александар Димитријевић
Александар Димитријевић маршал Двора као бригадни генерал 1929. године
Лични подаци
Датум рођења(1884-02-06)6. фебруар 1884.
Место рођењаНиш, Краљевина Србија
Датум смрти3. септембар 1963.(1963-09-03) (79 год.)
Место смртиЊујорк, САД
Војна каријера
Служба1905 — 1934.
1941.
Чин Дивизијски генерал
ЈединицаГарда Југословенске Краљевске војске
Учешће у ратовимаБалкански ратови
Први светски рат
Други светски рат
ОдликовањаОрден Карађорђеве звезде са мачевима IV реда (два пута)

Александар Димитријевић (Ниш, 6. фебруар 1884 — Њујорк, 3. септембар 1963) био је високи официр српске војске и дивизијски генерал Југословенске војске, учесник балканских ратова, Првог светског рата и Другог светског рата. Маршал двора краља Александра који му је био венчани кум и кум сво троје деце.[1] Био је истакнути члан организације Бела рука.

Живот и каријера

Александар је рођен 6. фебруара 1884. године у Нишу, од оца Радована, благајника у Управи монопола и народног посланика у Краљевини Србији, и мајке Стане, Димитријевић. Војну каријеру почео је као питомац 34. класе Ниже војне академије, а касније се школовао у 19. класи Више војне академије.[1]

У Балканским ратовима које је Краљевина Србија водила од 1912. до 1913. био је на дужности водник у Дунавском артиљеријском пуку, као командир вода и командир батерије.

Током Првог светског рата обављао је од 1914. до 1917. дужност командира 3. батерије 1. дивизиона Дунавског артиљеријског пука. Од 1917-1920. био је ордонанс официр регента Александра, када је отишао на усавршавање у Француску. Стажирао је у Греноблу и Нансију током 1921. године. Исте године радио је као наставник Тактике на Нижој школи Војне академије. Од марта 1926. био је војни изасланик у Паризу.

У периоду од априла 1927. до октобра 1934. обављао је дужност маршала двора. На тој функцији био је и члан тајне организације Бела рука у којој је имао видан утицај на избор људи у војном и политичком врху земље. Одбио је захтев четничких удружења, 1933. године, да се стави под команду Министарства војске и морнарице.[1][2]

У чин капетана унапређен је 1912, мајора 1915, пуковника 1924, бригадног генерала 1929. и дивизијског генерала 1934.[2]

Носилац је многих признања међу којима и Карађорђеве звезде са мачевима IV реда (два пута).

Оженио се 1924. године Савком, ћерком Димитрија Живадиновића, трговца из Београда и председника управног одбора Београдске задруге. У браку су добили ћерку Милицу (антрополог), која је радила у Антрополошком музеју у Њујорку, сина Петра (економисту), који је завршио Универзитет у Харварду.[3] Венчани кум Александра и Савке, а касније и крсни кум њиховој деци био је краљ Александар I Карађорђевић.[1] Најмлађи син Павле умро је током тенковске обуке у ЈНА 1945. године.[4]

Преминуо је 3. септембра 1963. године у Њујорку. Његови посмртни остаци пренети су у породичну гробницу на Ново гробље у Београду.[4]

Извори

  1. ^ а б в г Зорица Нетај Збирка фотографија Петра и Милице Димитријевић. Архив, часопис Архива Југославије, 1–2, (2010): 135
  2. ^ а б Бјелајац 1994, стр. 243-244.
  3. ^ Српски библиографски речник, Нови Сад, 2007.
  4. ^ а б Бјелајац 2004, стр. 141.

Литература

  • Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Београд: Институт за новију историју Србије. ISBN 978-86-7005-039-6. 
  • Бјелајац, Миле С. (1994). Војска Краљевине СХС/Југославије 1922–1935. Београд: Институт за новију историју Србије. 
  • Велики рат Србије за ослобођење и уједињење Срба, Хрвата и Словенаца: 1914-1918 г. књ. 29. Београд: Главни Ђенералштаб. 1937.  COBISS.SR 136702727
  • Опачић, Петар (1984). Србија и Солунски фронт. Београд: Књижевне Новине.  COBISS.SR 1024070071