Џикић је тренерску каријеру почео лета 1991. у Партизану, као ученик Драгана Драгосавца. Затим је радио са Пером Родићем и Ненадом Трајковићем, такође у млађим категоријама црно-белих. На позив Мише Лакића 1994. је прешао у Беовук као помоћни тренер, да би последње две сезоне у овом београдском клубу био први тренер.[1]
У Партизан се вратио 1999. године када је Ненад Трајковић презуео кормило сениора. Након тога је био помоћни тренер у Партизану и код тренера Дарка Русоа и Душка Вујошевића. У Партизану је остао шест сезона, све до 2005, и као помоћни тренер је освојио четири титуле државног првака и два национална купа.
У јулу 2005. је постављен за тренера новобеоградског прволигаша Атласа.[2] На овој функцији је био тек нешто више од месец и по дана, пошто је у септембру исте године добио позив НБА тима Минесота тимбервулвса да буде помоћни тренер у стручном штабу главног тренера Двејна Кејсија.[3] Наредне две године је провео у Минесоти.
Олимпија Љубљана
У јануару 2008. године је постављен за тренера словеначког евролигаша Унион Олимпије.[4] Са Олимпијом је у сезони 2007/08. освојио првенство и Куп Словеније, уз учешће на завршном турниру Јадранске лиге. Џикић је водио Олимпију и на почетку сезоне 2008/09, све до 5. децембра 2008. када је споразумно раскинуо уговор са клубом.[5] У моменту одласка, Џикићев тим је био последњи у групи Ц Евролиге са скором 1-5, а у Јадранској лиги су били 9. на табели са четири победе и шест пораза.[5]
Крка
У јулу 2009. је постављен за тренера Крке из Новог Места.[6] У сезони 2009/10, његовој првој у клубу, Џикић са Крком није наступао у Јадранској лиги већ само у словеначком првенству. Тамо је водио Крку до титуле првака Словеније, након што је у финалу савладао свој бивши клуб љубљанску Олимпију.[7] То је била трећа титула за Крку у клупској историји.[8]
Сезона 2010/11. је у биографији тренера Џикића забележена као најуспешнија до сада, јер са екипом Крке прави сензацију и осваја прво међународно такмичење - Еврочеленџ куп, док се у Јадранској лиги пласирао на финални турнир, а у Словенији освојио титулу.[9]
Лијетувос ритас
У јуну 2011. је постављен за тренера Лијетувос ритаса.[10][11] Није успео да се пласира кроз квалификације у Евролигу, пошто је поражен у финалном мечу од Галатасараја, па је његов тим такмичење наставио у Еврокупу. Ту је успео да доведе свој тим до завршног турнира где је заузео треће место. Џикић је са Ритасом стигао до финала литванског првенства где је поражен од Жалгириса резултатом 3:0 у победама.[12] На почетку сезоне 2012/13, клуб је забележио три узастопна пораза након чега је Џикић добио отказ.[13]
Крка
У јуну 2013. поново је постао тренер Крке.[14] Са клубом из Новог Места је у сезони 2013/14. освојио прву историјску дуплу круну, у оба домаћа финала Крка је била боља од најтрофејнијег словеначког клуба Олимпије. У наредној 2014/15. сезони, Џикић је са Крком опет освојио трофеј у Купу Словеније победом над екипом Златорога у финалу. Ипак, сезона је на крају била неуспешна пошто је Крка своју одбрану титуле првака Словеније завршила у полуфиналу доигравања након неочекиваног пораза од каснијег шампиона Шентјура (0:2 у серији). У јуну 2015. године Џикић је напустио Крку.[15]
Партизан
Џикић је 5. јануара 2016. постављен за тренера Партизана.[16] Преузео је клуб из Хумске у тешком тренутку у ком се екипа налазила, и успео да стигне од доњег дела табеле до петог места у Јадранској лиги, као и финала Купа Радивоја Кораћа и Суперлиге Србије. У наредној 2016/17. сезони црно-бели су завршили такмичење у полуфиналима Јадранске лиге и Суперлиге Србије, а клуб је играо и у ФИБА Лиги шампиона где је заустављен на старту друге фазе. Џикић и Партизан су 13. јуна 2017. споразумно раскинули сарадњу.[17]
Будућност
Џикић је 22. јуна 2017. постављен за тренера Будућности.[18] Џикић је са екипом Будућности освојио Јадранску лигу у сезони 2017/18, након што је у финалној серији савладана Црвена звезда резултатом 3:1 у победама.[19] То је била прва освојена Јадранска лига у клупској историји.[20] Освајањем регионалног такмичења клуб из Подгорице је изборио повратак у Евролигу након 15 година.[21] Поред овога, Џикић је са екипом Будућности у сезони 2017/18. освојио и трофеј у Купу Црне Горе.[22] У финалу црногорског првенства клуб из Подгорице је поражен од Морнара, па је тако по први пут од самосталности Црне Горе 2006. године остао без трофеја намењеног државном прваку.[23]
Након серије од шест везаних пораза, Џикић је 28. децембра 2018. добио отказ у Будућности.[24] У моменту Џикићевог отказа, Будућност је у Евролиги имала скор од три победе и 12 пораза док је у Јадранској лиги учинак био осам победа и четири пораза.[24]
Естудијантес
Лета 2019. године је постављен за тренера шпанског прволигаша Естудијантеса.[25] На тој функцији је био до јануара наредне године када је добио отказ након што је клуб забележио 11 пораза у последњих 12. кола шпанске АЦБ лиге. У моменту отказа, Џикићев тим се налазио на последњем месту АЦБ лиге са само четири победе у првих 18. кола.[26]
Будућност
Александар Џикић је 22. јуна 2021. поново постављен за тренера Будућности.[27] У фебруару 2022, Џикић је са екипом Будућности освојио Куп Црне Горе, савладавши у финалу Морнар из Бара резултатом 89:77.[28] У Еврокупу, Будућност је у својој групи завршила на петом месту након чега је у осмини финала елиминисана од Андоре.[29] У Јадранској лиги, Подгоричани су поражени у полуфиналној серији плеј-офа од Партизана са 2:1, с тим што је у мајсторици Будућност претрпела тежак пораз од црно-белих у хали Александар Николић, 101:77.[30] У завршници сезоне, Џикић је екипи Будућности донео трофеј првака Црне Горе након што је у финалној серији савладан Морнар резултатом 3:2 у победама.[31] Будућност је на крају сезоне 2021/22. одлучила да не продужи сарадњу са Џикићем.[32]
Хапоел Јерусалим
У јуну 2022. је постављен за тренера Хапоела из Јерусалима.[33] Први трофеј са екипом Хапоела је освојио у фебруару 2023. када је његова екипа у финалу израелског Купа савладала Макаби из Тел Авива резултатом 76:61.[34]
Репрезентације
Са кадетском репрезентацијом Југославије 1999. године освојио је Европско првенство за годиште 1983. и млађи, када је као помоћник сарађивао са тренером Петром Родићем.
У мају 2011. године, Џикић је постављен за селектора репрезентације Србије до 20 година.[35] Два месеца касније, у јулу 2011, одабрао је играче за Европско првенство у Билбау. Предвођена играчима попут Недовића, Калинића, Анђушића, Ђекића, Јарамаза,[36] репрезентација Србије је елиминисана већ у групној фази након што је у првом колу савладала Русију а затим је у преостала два меча поражена од Црне Горе и Словеније. Џикићева екипа је након тога играла за пласман од 13. до 16. места са екипама Литваније, Хрватске и Аустрије. Тамо је Србија остварила свих шест победа па је на крају заузела 13. место.[37]
Наредне 2012. године, Џикић је предводио репрезентацију Србије до 20 година на Европском првенству у Словенији. Овога пута екипа је била предвођена играчима попут Богдановића, Миљеновића, Цветковића, Митровића итд.[38] Џикићева екипа је на овом првенству била непобедива све до полуфинала када је поражена од Литваније (68:73).[39] Након тога је и у борби за треће место екипа савладана од Шпаније (66:67).[40]
Дана 30. децембра 2013. године је постављен за селектора репрезентације Македоније.[41] Са Џикићем на клупи, Македонија је изборила пласман на Европско првенство 2015. године. У својој квалификационој групи Македонија је завршила као друга, иза Белгије а испред Белорусије и Данске.[42] Ипак, Џикић није водио Македонију на Европско првенство 2015. јер је само месец и по дана пре почетка истог добио отказ. На сајту Кошаркашког савеза Македоније наведено је да је Управни одбор донео одлуку да раскине уговор са српским тренером због нарушеног односа и изгубљеног поверења.[43]
