Алатир (митологија)

Уметнички приказ Алатира на острву Бујан

У руском фолклору то је свети камен, „отац свих камења“, [1] пупак земље, који садржи света слова и обдарен лековитим својствима. [2]

У Књизи голубова, Алатир је повезан са олтаром који се налази у „пупку света“, усред Светског океана, на острву Бујан. На њему стоји Светско дрво. Камен је обдарен лековитим и магичним својствима. Духовни стихови описују како „испод белог-алатир-камена“ извире чудесан извор који целом свету даје „храну и исцељење“. Алатир чувају мудра змија Гарафена и птица Гагана. [1]

Етимологија

Камен се обично назива Алатир (рус. ала́тырь), Алабор (рус. ала́бор), Алабир (рус. ала́бы́рь) или Латир (рус. ла́тырь), а понекад и бели камен или плави камен. Алатир има непознату етимологију. Назив се пореди са речју „олтар“ [3][4] и са градом Алатиром.

Боја балтичког ћилибара варира од беле до смеђе.

Према речима Олега Трубачова, реч алатир је словенског порекла и сродна је руској речи за ћилибар: янтарь. Према Виктору Мартинову, реч алатир потиче од иранског *al-atar, буквално „бели гори“, а епитет бели камен је калк првобитног имена камена.

У књижевности

У руском фолклору то је свети камен, „отац свих камења“, [1] пупак земље, који садржи света слова који је обдарен лековитим својствима. [2] Иако се име Алатир појављује само у источнословенским изворима, свест о постојању таквог камена постоји у разним крајевима где живе Словени. Често се помиње у причама, а у љубавним чаролијама се помиње као „моћна сила којој нема краја“. [3]

У пољској народној култури и језику камен се налази на граници светова, изван места људског боравка. На камену се дешавају ствари везане за промену или стање чекања на промене. Симболизује центар света и прелазак из једног света у други, везује се за мртве и зле духове. У народном предању овај камен се назива бели камен, сиви камен, златни камен, морски камен, небески/рајски камен, а ређе црни камен. [5] Повезан је са плодношћу, смрћу (Исус умире на камену) и лежи негде далеко (иза града, иза села, у рају). [6] Златни камен се јавља углавном у свадбеним и љубавним песмама, ређе у другим и најчешће се јавља уз љиљан (свадбени цвет). [7] Божје ноге су камење на коме су Исус, Богородица или свеци оставили своје трагове, отиске руку или предмета (нпр. Марија се спотакнула и оставила траг на камену; Свети Адалберт је учио на камену и оставио траг отисака стопала). Ово камење се директно назива олтарима, на њима се приносе жртве, уграђују се у цркве или црквене олтаре; сматрају се светим и имају исцелитељску моћ. [8] У пољском фолклору постоји и ђавољи камен и као такав се не појављује у другим културама осим у словенским. Овај камен лежи у иностранству у далеким земљама, али уместо благостања доноси несрећу. Народно предање не говори о пореклу камена, већ о томе да га је донео ђаво да сруши цркву, замак или другу грађевину. [9]

У популарној култури

Старословенске приче говоре о „белом запаљеном камену на Бујану“, вероватно мислећи на Алатир. [11]

У летонским, белоруским и руским лековитим чаролијама, гавран се призива као животиња која помаже, он бива позван да однесе болест од болесних, одлети у океан и остави болест на белом или сивом камену. У руском шарму, овај камен се изричито назива "Латир-камен". [12]

Референце

  1. ^ а б в Meletinsky 1990, стр. 33.
  2. ^ а б Petrukhin 1995, стр. 31.
  3. ^ а б Alatyr (in Russian mythology) (на језику: руски). 1907—1909 — преко Викизворника. 
  4. ^ „Veselovsky” (на језику: руски). pravenc.ru. Приступљено 2020-03-20. 
  5. ^ Bartmiński 1996, стр. 349.
  6. ^ Bartmiński 1996, стр. 381–384.
  7. ^ Bartmiński 1996, стр. 384–386.
  8. ^ Bartmiński 1996, стр. 390–394.
  9. ^ Bartmiński 1996, стр. 386–390.
  10. ^ Zamyatin, Yevgeny (17. 1. 2017). Short Stories : Alatyr', Sever, Bich Bozhiy, Lovec Chelovekov. ISBN 978-1-78435-209-7. 
  11. ^ Brlic-Mazuranic, Ivana (1922). Croatian Tales of Long Ago. Превод: Fanny S. Copeland. New York: Frederick A. Stokes Co. стр. 256–257. OL OL13446306M Слободан приступ. 
  12. ^ Vaitkevičienė, Daiva (2013). Ryan William; Pócs Éva, ур. Baltic and East Slavic Charms. The Power of Words: Studies on Charms and Charming in Europe. Central European University Press. стр. 222—223. ISBN 9786155225109. JSTOR 10.7829/j.ctt2tt29w.12. 

Литература

Спољашње везе