Баук је биће из митологијеЈужних Словена, које је нарочито заступљено у митологији Срба[1]. Са њиме су се некада плашила мала дјеца.
Етимологија назива
Ријеч баук се у неким крајевима користи као синоним везан за пауке и косце. Глагол бауљати, која означава неспретан ход, долази од имена овог митолошког бића. Ономатопеја која се користи за ријеч баук је бау[1], а еуфемизам ове ријечи је баја[1].
Опис баука у митологији и народним предањима
Баук је описан као застрашујуће створење које неспретно корача и крије се на тамним местима (у рупама или напуштеним кућама) гдје чека да зграби, однесе и прождере своју жртву. Једини начин на који се баук може отјерати је са јаким светлом и буком[1].
Могуће објашњење овог митолошког бића
Интерпретација баукових особина наводи на закључак да је баук у ствари опис евроазијског мрког медвједа (лат.Ursus arctos arctos) - подврсте мрког медвједа која је већ била изловљена у неким дијеловима Србије и познати само као биће из легенди[1]. Сама ријеч баук је првобитно била коришћена као хипокоризам за медвједа[1].
У популарној култури
Баук се користи као превод енглеске рјечи goblin у српским издањима дјела Џ. Р. Р. Толкина, која су први превели Мери и Милан Милишић[2];
Баук се такође користи као превод енглеског надимка the Imp за Тириона Ланистера у српском издању „Пјесме леда и ватре”, које је превео Никола Пајванчић[3];
Баук се још користи и као превод енглеске рјечи огр у серијалу цртаних филмова Шрек[4].
^Џ. Р. Р. Мартин (2003). „Igra prestola” [„A Game of Thrones”]. превод Никола Пајванчић. Београд: Лагуна. стр. 37, која одговара страни 34 (почетак поглавља Eddard) једног од енглеских издања. ISBN978-86-7436-099-6. COBISS.SR 107207180.