Фуртсева је рођена у граду Вишњи Волочок. Пре четрдесетих година20. века радила је ткач у московској фабрици текстила. Радила је у Курску и на Криму, а након тога у Москви је уписала Институт за хемијскиу технологију, на којем је дипломирала 1941. године као хемијски инжењер[1]. Њен партнер био је Николај Фирубин, совјетски амбасадор у СФРЈ, где је Фуртсева долазила сваког викенда како би га видела.[2]. Ипак, Фирубин се у међувремену оженио и постао заменик министра спољних послова у Москви, а са Фуртсевом је изгубио сваки контакт[2].
Године 1952, Фуртсева је оптужила глумца Бориса Бабочкина за ругање комунизму односно сматрала да је сатирично одглумио Василија Чапајева, рускогвојника и командант Црвене армије за време Руског грађанског рата. Она је преко новина Правда позвала на цензуру и бојкот овог глумца[3]. Након оглашавања преко новина, Фуртсева је апеловала на све филмске студије и драмске компаније из СССРа, да обијају сарадњу са Борисом Бабочкином[3]. Током 1956. године, именована је за секретара Центалног комитета и члана Политбироа, где је наредне 1957. године била једина жена. Била је на страни Никите Хрушчова, током дестаљинизације и осигурала политичку пропаст Вјачеслава Молотова, Георгија Маљенкова и Лазара Кагановича. Наредних 14. година, упамћених као Доба Фуртсеве, а она је имала огроман утицај на совјетску културу[3]. Са годинама постајала је све више заинтересована за руковођење позориштима и биоскопима, па су многи изузетни глумци и редитељи покушали да обезбеде њено пријатељство како би наставили и успешили своје каријере. Према изворима најближих пријатеља, Фуртсева је била алкохоличарка. 19. јуна1974. године, новине Правда су писале о паду Фуртсеве и о томе да она није успела да поново буде изабрана за члана Врховног Совјета. Два месеца пре тога, Фуртсева је била због екстравагације кажњена од стране њене странке са 40.000 рубаља[4].
Удавала се два пута. Са првим мужем, Петром Битковим била је у браку од 1935. до 1944. године и са њим је имала ћерку Светлану (1942−2005)[7] Други пут се удала 1956. године за совјетског дипломату Николаја Фирјубина и са њим остала до своје смрти 1974. године.[8].
