Током септембра 2010. године у селу је избио пожар који је захватио 500 хектара ниског растиња, шума и пчелињаке.[3]
Историја
Подаци о насељавању нису најјаснији, због чега се долази до полемике да су становници овог подручја аутохтони.
Током средњег века, село Јашуња је било есенцијално геополитичко језгро привредних делатности у немањићкој Србији. Тада су на обронцима Бабичке горе подизани манастири од изузетног значаја за духовну и образовну свест локалног становништва.
Услед појављивања куге, велики број крупних и ситних земљопоседника напустио је своја огњишта и населио се нешто јужније, на месту на коме се село налази и данас.
Долазак велике византијске породице Кантакузин на обронцима старих и већ порушених светиња допринео је препороду и реорганизацији тадашњег манастирског комплекса који је задржао своју лепоту и импозантну структуру све до 21. века.
Због надоласка разних учитеља, свештеника и писара дошло је до јачања образовне свести у друштву. Тако је 1868. године село добило основну школу. Ова установа је скоро славила 150 година од свог оснивања и једна је од најстаријих основних школа на југоистоку Србије.
Током 20. века житељи Јашуње су били укључени у великим међународним конфликтима.
У духу револуција током Другог светског рата, становници овог поднебља се укључују у Народно-ослободилачкој борби против нацизма. Тада се ствара чувени Бабички одред који је приредио изузетан отпор локалним четничким јединицма Косте Пећанца и мањим нацистичким формацијама у Јабланичком округу. Споменици који су сведочили о јунаштву бораца су уништени, као и сама колиба у којој је одред настао.
После великих ратова и недаћа дошло је ново време просперитета у коме је село поново постало центар моравског поднебља у Лесковачкој општини. У таквој ситуацији реновирана је школа, створена је Земљорадничка задруга, као и сам фудбалски клуб.
Пољопривреда
Пољопривреда је водећа привредна грана по обиму производње као и по запослености локалног становништва. Што се тиче земљорадње, највише се гаје воћни производи, а у нешто мањим количинама присутна је и култура узгајања поврћа и житарица.
Сточарство је значајна грана производње у пољопривреди у Јашуњи и свим околним селима у Поморављу. Ова грана пољопривреде је изузетно повољна, јер њени производи (месо, маст, млеко, јаја) спадају у главне прехрамбене производе становништва. Сељаци ситних пољопривредних газдинстава у овом селу чувају разне врсте стоке и живине.
Демографија
Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2022. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
^Група аутора (2007). Споменичко наслеђе Србије: непокретна културна добра од изузетног и од великог значаја (II измењено и допуњено изд.). Београд: САНУ. ISBN978-86-80879-60-4.
.svg)
