Подигнута је од камена и опеке почетком друге половине 15. века, највероватније када је саграђена и кула Небојша, у периоду између 1456. године и аустроугарског освајања града.[1]
Кула је осмоугаоног облика и грађена је као топовска кула, која је била део одбрамбеног система београдског утврђеног града. Пречник куле је 4.90 метара, а унутрашњост је подељена дрвеним спратовима. Кула је имала пет спратова, а на сваком спрату се налазио топовски отвор и у кулу је могло да стане 10 до 15 топова.
У реконструкцији тврђаве1937. године, Јакшићева кула је обновљена и тада је добила данашњи изглед.[2] Пре тога се кула налазила у нивоу бедема и није била видљива са спољне стране, па је и нема на фотографијама насталим пре Првог светског рата.[3]
Костурница бранилаца Београда
У подножну Јакшићеве куле, налази се Костурница бранилаца Београда.
Ту су похрањени посмртни остаци учесника одбране Београда у Првом светском рату, односно током 1914. и 1915. године, који су након рата пронађени на обалама Саве и Дунава, као и на Дорћолу.[4] Сахрањено је 3.529 идентификованих и 1.074 неидентификована учесника одбране града.[5]
Костурница је направљена 1937. године, за време реконструкције тврђаве и изградње капеле Свете Петке, кад је приликом копања темеља за изградњу пронађен велики број костију војника погинулих војника. Костурница је обележена крстом који је направљен од топовских цеви. Постављена је и табла са натписом: ’’Овде почивају кости српских војника палих за веру, краља и отаџбину у борбама око Београда у рату 1914.-1918. год.’’
У записима из новина између два светска рата, наводи се да је сваке године на празник Мале Госпојине, слави цркве Ружице одржавао и велики парастос за погинуле војнике.
У народној традицији
Јакшићева кула се назире у народној песми „Диоба Јакшића“, која говори о томе како браћа Дмитар и Богдан из српскеплемићке породицеЈакшић, деле земљу:
