Teon iz Smirne (Theon), oko 70. – oko 135. n.e., grčki filozof i matematičar, čija su dela bila pod jakim uticajem pitagorejske škole.
Osoba
O ranom životu Teona iz Smirne malo se zna. Ptolomej citira jedno njegovo delo u nekoliko navrata između 127. i 132. godine, ali malo je drugih datuma koji su sigurnije poznati. Vreme njegove smrti se može datirati tek u određenu deceniju, na osnovu stila biste urađene o njegovoj smrti - tako se obično daje 135. godina, kao srednja vrednost između mogućih godina 130. i 140.
Delo
Teon je napisao nekoliko komentara na dela matematičara i filozofa svog vremena. Autor je tri rada o Platonovoj filozofiji, od kojih su dva izgubljena.
Sačuvano je O matematici korisnoj za razumevanje Platona. Teonov cilj nije bio neko novo istraživanje, već da čitaocu dâ neophodne informacije za razumevanje Platonovih zapisa. Ipak, "Rečnik naučne biografije" ga kritikuje jer nije uspeo da bude koristan Platonovim proučavaocima, nego je samo uopšteni priručnik studentima matematike. Ovo delo takođe kritikuju zbog nedostatka originalnosti, kao referentno delo o idejama koje su već bile poznate. Ipak, "O matematici..." je vredno kao zbirka ustanovljenog znanja u kojoj su prilježno citirani raniji izvori.
Drugi deo, o muzici i harmoniji, podeljen je u tri odeljka: muzika brojeva (hē en arithmois mousikē), instrumentalna muzika (hē en organois mousikē) i muzika sfera (hē en kosmō harmonia kai hē en toutō harmonia; inače poznata i kao Musica universalis i harmonija sfera). "Muzika brojeva" tretira temperament i harmoniju upotrebom srazmera (omjera), proporcija i srednjih vrednosti. Odeljak o instrumentalnoj muzici se bavi ne melodijom, već intervalima i konsonancama u maniru Pitagorinog dela. Teon razmatra intervale po njihovom stepenu konsonance, tj. po tome koliko su jednostavni njihovi odnosi (npr. oktava je na prvom mestu s jednostavnim odnosom 2:1). Takođe ih razmatra po njihovoj međusobnoj udaljenosti.
Treći odeljak, o muzici kosmosa, smatrao je za najznačajnini pa ga je postavio tako da dolazi posle neophodnog uvoda datog u ranijim delovima. Teon citira pesmu Aleksandra Efeskog koja svakoj planeti pripisuje visinu tona u hromatskoj skali; ta ideja će ostati popularna sledećih hiljadu godina.
Drugo poglavlje je o astronomiji. Teon ovde afirmiše sferični oblik i ogromnu veličinu Zemlje; takođe opisuje okultaciju, tranzite, konjunkcije i pomračenja. Međutim, zbog kvaliteta dela Otto Neugebauer ga kritikuje da nije sasvim razumeo materijal koji je pokušavao da predstavi.
Misli se da je Ptolomej bio Teonov đak, zna se da je on koristio nekoliko Teonovih astronomskih osmatranja u svom radu.
