interval (lat. intervallum, razmak) u muzici predstavlja razmak između bilo koja dva tona u lestvici od kojih se niži naziva donjim a viši gornjim, sa izuzetkom čiste prime kod koje su oba tona jednake visine. Intervali se pre svega dele na harmonske, kod kojih dva tona zvuče istovremeno, i melodijske, kod kojih se dva tona čuju jedan za drugim. Dalje dve podele intervala su po veličini i vrsti.

Kada se tonovi porede po veličini, pažnja se obraća na to kolika je dijatonska razlika između dva tona. Na primer ce-de i cis-des su sekunde jer oba imaju dijatonske nazive do-re. Postoji osam stepeni veličine intervala od kojih se mogu formirati sve ostale. Zbog toga se ovi intervali nazivaju jednostavnim, i sledeći su:

1. Prima, kod koje oba tona imaju isto ime
2. Sekunda, kod koje su dva tona susedni tonovi
3. Terca, kod koje je viši ton treći od nižeg
4. Kvarta, kod koje je viši ton četvrti od nižeg
5. Kvinta, kod koje je viši ton peti od nižeg
6. Seksta, kod koje je viši ton šesti od nižeg
7. Septima, kod koje je viši ton sedmi od nižeg
8. Oktava, kod koje je viši ton osmi od nižeg

Ostali intervali, koji se nazivaju složenim, se mogu formirati po principu „jedna oktava + seksta“, „dve oktave + kvinta“ itd. Imena ovim intervalima se daju po rednim brojevima: oktava + sekunda = nona, oktava + terca = decima, oktava + kvarta = undecima, oktava + kvinta = duodecima itd.

Osim ove podele, postoji i podela intervala po vrsti, jer harmonski svaki od ovih intervala može da bude ostvaren u više varijacija. Sledi lista vrsta intervala:

• Čisti, koji mogu biti prima, kvarta, kvinta i oktava
• Veliki i mali, koji mogu biti sekunda, terca, seksta i septima
• Umanjeni, koji mogu biti svi intervali sem prime
• Prekomerni, koji mogu biti svi intervali

Ostali intervali poput npr. none ili decime nasleđuju osobine tona koji ih zajedno sa određenim brojem oktava formira. Znači, pošto je nona = oktava + sekunda, imaće osobine sekunde.

Sledi spisak jednostavnih intervala po vrstama:

Čista prima je prima kod koje su donji i gornji ton identični. Primer: ce-ce.

Prekomerna prima je prima kod koje je razmak između gornjeg i donjeg tona jedan polustepen. Primer: ce-cis.

Sekunda kod koje tonovi isto zvuče uprkos različitom dijatonskom imenu. Primer: ce-deses. Ekvivalentna je čistoj primi.

Sekunda kod koje je razmak između tonova jedan polustepen. Primer: ce-des.

Sekunda kod koje je razmak između tonova ceo stepen. Primer: ce-de.

Sekunda kod koje je razmak između tonova tri polustepena. Primer: ce-dis. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj terci.

Terca kod koje je razmak između tonova ceo stepen. Primer: ce-eses. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj sekundi. Umanjena terca se sastoji od dve male sekunde M2 + M2 = UM3

Terca kod koje je razmak između tonova tri polustepena. Primer: ce-es.

Terca kod koje je razmak između tonova četri polustepena. Primer: ce-e.

Terca kod koje je razmak između tonova pet polustepena. Primer: ce-eis. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj kvarti.

Kvarta kod koje je razmak između tonova četri polustepena. Primer: ce-fes. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj terci.

Kvarta kod koje je razmak između tonova pet polustepena. Primer: ce-ef (obratiti pažnju na klavirsku konfiguraciju "izuzetka": ef-be - sve druge čiste kvarte na bijelim dirkama na klaviru imaju dvije bijele dirke između dva data intervala, osim intervala ef-be)

Kvarta kod koje je razmak između tonova šest polustepena. Primer: ce-fis.

Kvinta kod koje je razmak između tonova šest polustepena. Primer: ce-ges. Po zvučnosti je ekvivalentna prekomernoj kvarti. Jedina umanjena kvinta bez predznaka je si-fa

Kvinta kod koje je razmak između tonova sedam polustepena. Primer: ce-ge.

Kvinta kod koje je razmak između tonova osam polustepena. Primer: ce-gis. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj seksti.

Seksta kod koje je razmak između tonova sedam polustepena. Prmier: ce-asas. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj kvinti.

Seksta kod koje je razmak između tonova osam polustepena. Primer: ce-as.

Seksta kod koje je razmak između tonova devet polustepena. Primer: ce-a.

Seksta kod koje je razmak između tonova deset polustepena. Primr: ce-ais. Po zvučnosti je ekvivalentna maloj septimi.

Septima kod koje je razmak između tonova devet polustepena. Primer: ce-heses. Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj seksti.

Septima kod koje je razmak između tonova deset polustepena. Primer: ce-be.

Septima kod koje je razmak između tonova jedanaest polustepena. Primer: ce-ha.

Septima kod koje je razmak između tonova dvanaest polustepena. Primer: ce-his. Po zvučnosti je ekvivalentna čistoj oktavi.

Oktava kod koje je razmak između tonova jedanaest polustepena. Primer: ce¹-ces². Po zvučnosti je ekvivalentna velikoj septimi.

Glavni članak: oktava (muzika)

Oktava kod koje je razmak između tonova dvanaest polustepena. Primer: ce¹-ce².

Oktava kod koje je razmak između tonova trinaest polustepena. Primer: Ce-cis² :)

• Osnovna teorija muzike, Marko Tajčević, 1997, pp. 113 — 118
• (1912) - Essentials of Music Theory, p. 38.

• Encyclopaedia Britannica, Interval
• Morphogenesis of chords and scales Chords and scales classification
• Lissajous Curves: Interactive simulation of graphical representations of musical intervals, beats, interference, vibrating strings
• Elements of Harmony: Vertical Intervals
• Visualisation of musical intervals^{[mrtav link]} interactive