Diofant iz Aleksandrije (živeo oko 250. ne), grčki matematičar; otkrio Diofantove jednačine.

Mada je bio istaknuti matematičar svog vremena, vrlo malo se zna o Diofantovom životu. Njegov rad je sačuvan u šest poglavlja Aritmetike koja su dospela do nas (sedam poglavlja je izgubljeno), koja je bila verovatno najstariji sistematski traktat o algebri.

Diofant se prvenstveno interesovao za teoriju brojeva i rešavanje jednačina i mnogo doprineo napretku algebre upotrebom simbola za veličine, matematičke operacije i odnose, pre toga su ove veličine bivale opisivane rečima.

Možda je najpoznatiji po svom otkriću Diofantovih jednačina, neodređenih jednačina s racionalnim koeficijentima za koje se traži racionalno rešenje.

Postoji zadatak koji kao rešenje daje broj Diofantovih godina, a to je upisano na njegovom grobu:

Šestinu veka svog kao dete se igrao,

i još polovinu šestine s bradom momačkom je dočekao.

Usreći se ženom kad prevali još sedminu,

s kojom posle leta pet obradova se sinu.

Voljeni sin poživi pola očevog veka samo,

i bi strgnut ocu sudbom koja ga uze rano.

Dva puta dva leta oplakivaše roditelj tugu i očaj

kad i on ugleda tegobnom životu svome kraj.

i rešenje daje broj Diofantovih godina, navodno 84.

• O'Connor, John J.; Robertson, Edmund F. „Diofant – biografija”. MacTutor History of Mathematics archive.  (en)