PROFILPELAJAR.COM

Selenocistein
	3-Selanil-2-aminopropanska kiselina
Drugi nazivi	L-Selenocistein; 3-Selanil-L-alanin; Selen cistein
Identifikacija
CAS registarski broj	10236-58-5
PubChem	25076
ChemSpider	23436
DrugBank	DB02345
KEGG	C05688
ChEBI	16633
ChEMBL	CHEMBL109962
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=C(O)[C@@H](N)C[SeH]
InChI
	InChI=1S/C3H7NO2Se/c4-2(1-7)3(5)6/h2,7H,1,4H2,(H,5,6)/t2-/m0/s1 ; Kod: ZKZBPNGNEQAJSX-REOHCLBHSA-N InChI=1/C3H7NO2Se/c4-2(1-7)3(5)6/h2,7H,1,4H2,(H,5,6)/t2-/m0/s1; Kod: ZKZBPNGNEQAJSX-REOHCLBHBZ
Svojstva
Molekulska formula	C3H7NO2Se
Molarna masa	168.05 g mol−1
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Selenocistein (Se-Cys) je aminokiselina koja je prisutna u više enzima (na primer: glutationske peroksidaze, tetrajodotironin 5' dejodinaze, tioredoksin reduktaze, format dehidrogenaze, glicin reduktaze, i pojedine hidrogenaze).

Nomenklatura

IUPAC/IUBMB su zvanično preporučili simbole Sec i U za selenocistein.^[7]

Struktura

Selenocistein je strukturno sličan sa cisteinom. Jedan atom selena zauzima mesto sumpora, formirajući selenol grupu. Proteini koji sadrže jedan ili više selenocisteinskih ostataka se nazivaju selenoproteinima.

Biologija

Selenocistein ima nižu pKa vrednost (5.47) i viši redukcioni potencijal od cisteina. Te osobine ga čine veoma podobnim za proteine koji učestvuju u antioksidantskim aktivnostima.^[8]

Reference

↑ Susan Budavari, ur. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th izd.). Merck Publishing. ISBN 0-911910-13-1.
↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ IUPAC-IUBMB Joint Commission on Biochemical Nomenclature (JCBN) and Nomenclature Committee of IUBMB (NC-IUBMB) (1999). „Newsletter 1999” (reprint, with permission). European Journal of Biochemistry 264 (2): 607–609. DOI:10.1046/j.1432-1327.1999.news99.x.
↑ BJ. Byun and YK. Kang (2011). „Conformational preferences and pK(a) value of selenocysteine residue.”. Biopolymers 95 (5): 345–53. DOI:10.1002/bip.21581. PMID 21213257.