Proteinogene aminokiseline su aminokiseline koje ulaze u sastav proteina i koje su neophodne za formiranje proteina ćelijskim mehanizmom dekodiranja genetičkog koda^[1][2]. Postoje 22 standardne aminokiseline. Kod eukariota je nađena 21 kiselina iz te grupe. Od 22 standardne kiseline, 20 su direktno kodirane univerzalnim genetičkim kodom. Ljudi mogu da sintetišu 11 od tih 20, jednu iz druge ili iz drugih molekula intermedijarnog metabolizma. Drugih 9 se mora uneti hranom, te se stoga nazivaju esencijalnim aminokiselinama. One su histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilalanin, treonin, triptofan, i valin. Ostale dve, selenocistein i pirolizin, se inkorporiraju u proteine putem jedinstvenih sintetičkih mehanizama.

• 
  L-Alanin
  (Ala / A)
• 
  L-Arginin
  (Arg / R)
• 
  L-Asparagine
  (Asn / N)
• 
  L-Aspartic acid
  (Asp / D)
• 
  L-Cistein
  (Cys / C)
• 
  L-Glutaminska kiselina
  (Glu / E)
• 
  L-Glutamin
  (Gln / Q)
• 
  Glicin
  (Gly / G)
• 
  L-Histidin
  (His / H)
• 
  L-Izoleucin
  (Ile / I)
• 
  L-Leucin
  (Leu / L)
• 
  L-Lizin
  (Lys / K)
• 
  L-Metionin
  (Met / M)
• 
  L-fenilalanin
  (Phe / F)
• 
  L-Prolin
  (Pro / P)
• 
  L-Serin
  (Ser / S)
• 
  L-Treonin
  (Thr / T)
• 
  L-Triptofan
  (Trp / W)
• 
  L-Tirozin
  (Tyr / Y)
• 
  L-Valin
  (Val / V)

IUPAC/IUBMB takođe preporučuju standardne oznake za sledeće aminokiseline:

• 
  L-Selenocistein
  (Sec / U)
• 
  L-Pirolizin
  (Pyl / O)

• Glukogenska aminokiselina