Prema tome, muzičke instrumente delimo na sledeće grupe[2]:
1. Membranofone ili opnozvučne (lat. membrana = koža; ital.strumenti membrana, engl.membranophones; fr.membranophones, nem.membranophone Instrumente)[3] – to su udarački instrumenti sa zategnutom membranom na kojima zvuk nastaje vibriranjem membrane od životinjske kože, plastike ili polivinila. Po membrani se udara rukom ili batićima od drveta ili loptom od filca. Zvuk im je, izuzev timpana, neodređene visine. Sem timpana, to su instrumenti koji se koriste u folkloru cijeloga sveta.
2. Idiofone (grč.idios = sopstven, fonė = zvuk; ital.strumenti idiofoni, engl.idiophonic; fr.instruments idiophones, nem.idiophone Instrumente)[3] – to su muzički instrumenti iz grupe udaraljki kod kojih se zvuk dobija:
3. Kordofone, hordofone ili žičane instrumente (ital.strumenti corda, engl.chordophonic; fr.cordophones, nem.chordophone Instrumente)[3] - то su muzički instrumenti na kojima su izvor zvučnog treperenja žice (lat. chorda = žica). Ovi muzički instrumenti su mnogobrojni. Na njima se ton stvara na 3 načina:
4. Aerofone (od gr.αερο vazduh i φονος zvuk; ital.strumenti aerofoni, engl.aerophonic instruments, fr.instruments aérophones, nem.aerophone Instrumente)[3] – to su instrumenti kod kojih ton nastaje vibriranjem vazdušnog stuba. Ton se stvara:
5. Elektrofone, eterofone ili elektronske instrumente (grč.elektron = ćilibar, trljnjem se stvara statički elektricitet; ital.strumenti elettrofoni, engl.electro[pho]nic; fr.instruments électroniques, nem.elektro[pho]nische Instrumente)[3] – to su novi instrumenti kod kojih ton nastaje elektroakustičkim putem (elektrokord, električna gitara, vibrafon).
Kombinacijama raznih boja, moguće je stvaranje novih, do danas nepoznatih boja i zvukova (trautonium, martenoovi talasi).