plazmid
shema genoma prokariotske ćelije: 1. nukleoid 2. plazmidi
Karakteristike organele
prisutna u: nekim prokariotskim ćelijama broj u ćeliji: 1 - nekoliko membrane: bez membrana funkcija: vidi tekst

Plazmidi su mali prstenasti molekuli DNK bakterije koji se nalaze izvan hromozoma i replikuju se nezavisno od njega.^[1][2]

Najznačajniji za čoveka su tzv. R-plazmidi sa genima kojima bakterije stiču otpornost na antibiotike. Zaštitu od antibiotika plazmidi obavljaju tako što:

• sprečavaju da antibiotici prodru u bakteriju ili
• se u samoj bakteriji sintetišu enzimi koji razlažu antibiotike.

Plazmidi se mogu prenositi iz jedne bakterije u drugu kako iste tako i različitih vrsta. prenošenje plazmida može se obavljati:

• konjugacijom koja se vrši kod Gram-negativnih bakterija;
• transdukcijom kod Gram-pozitivnih bakterija.

• Klein, Donald W.; Prescott, Lansing M.; Harley, John (1999). Microbiology. Boston: WCB/McGraw-Hill. 
• Smith, Christopher U. M. (1996). Elements of Molecular Neurobiology. Wiley. str. 101, 111. 
• Albert G. Moat, John W. Foster, Michael P. Spector (2002). Microbial Physiology. Wiley-Liss. ISBN 0-471-39483-1. 
• Piechaczek C, Fetzer C, Baiker A, Bode J, Lipps HJ (1999). „A vector based on the SV40 origin of replication and chromosomal S/MARs replicates episomally in CHO cells”. Nucleic Acids Res 27 (2): 426–428. DOI:10.1093/nar/27.2.426. PMC 148196. PMID 9862961. 
• Bode J , Fetzer CP, Nehlsen K, Scinteie M, Hinrichsen B-H, Baiker A, Piechazcek C, Benham C, Lipps HJ (2001). „The Hitchhiking principle: Optimizing episomal vectors for the use in gene therapy and biotechnology”. Gene Ther Mol Biol 6: 33–46. Arhivirano iz originala na datum 2009-05-30. Pristupljeno 2014-03-27. 
• Nehlsen K, Broll S, Bode J (2006). „Replicating minicircles: Generation of nonviral episomes for the efficient modification of dividing cells”. Gene Ther Mol Biol 10: 233–244. Arhivirano iz originala na datum 2009-05-30. Pristupljeno 2014-03-27. 
• Ehrhardt A, Haase R, Schepers A, Deutsch MJ, Lipps HJ, Baiker A. (2008). „Episomal vectors for gene therapy”. Curr Gene Therapy 8 (3): 147–161. DOI:10.2174/156652308784746440. PMID 18537590. Arhivirano iz originala na datum 2011-09-26. Pristupljeno 2021-08-10. 
• Argyros O, Wong SP, Niceta M, Waddington SN, Howe SJ, Coutelle C, Miller AD, Harbottle RP (2008). „Persistent episomal transgene expression in liver following delivery of a scaffold/matrix attachment region containing non-viral vector”. Gene Therapy 15 (24): 1593–1605. DOI:10.1038/gt.2008.113. PMID 18633447. 
• Wong SP, Argyros O, Coutelle C, Harbottle RP (2009). „Strategies for the episomal modification of cells”. Current Opinion in Molecular Therapeutics 11 (4): 433–441. PMID 19649988. Arhivirano iz originala na datum 2011-09-17. Pristupljeno 2014-03-27. 
• Haase R, Argyros O, Wong SP, Harbottle RP, Lipps HJ, Ogris M, Magnusson T, Vizoso Pinto MG, Haas J, Baiker A. (2010). „pEPito: a significantly improved non-viral episomal expression vector for mammalian cells”. BMC Biotechnol 10: 433–441. DOI:10.1186/1472-6750-10-20. 

• International Society for Plasmid Biology and other Mobile Genetic Elements
• History of Plasmids with timeline Arhivirano 2009-03-10 na Wayback Machine-u
• Bacterial Transformation and Plasmid Recovery Arhivirano 2014-03-30 na Wayback Machine-u

Ovaj članak o biologiji je u začetku. Možete pomoći Wikipediji tako što ćete ga proširiti.