Bič (lat. flagellum – flagelum) je nastavak koji mogu sadržati različite vrste ćelija, kako prokariotskih tako i eukariotskih.[1][2][3][4] Kod prokariota je vrlo proste građe i ustvari predstavlja produžetak citoplazme, dok je građa eukariotskih bičeva mnogo složenija. Kod njih je građa biča slična građi centriole.
Građu sličnu centriolama imaju cilije (treplje) i flagele (bičevi) – dugačke, tanke strukture koje polaze sa površine mnogih eukariotskih ćelija i pokrivene su ćelijskom membranom. Građa im je ista, a razlikuju se samo u dužini – flagele su duže. (Prokarioti takođe imaju flagele ali drugačije strukture.) Pomoću njih se kreću jednoćelijski organizmi (bičari i trepljari među prozoama) kao i spermatozoidi mnogih životinja pa i čoveka. U osnovi svake cilije i flagele je bazalno telašce koje ima isti prečnik kao i cilija ili flagela. Treplje i bičevi izrastaju iz bazalnog telašca tako što se mikrotubule slažu jedna na drugu, ali se po jedna mikrotubula u svakoj grupi gubi. Tako se cilije i flagele sastoje od 9 grupa po 2 mikrotubule koje formiraju cilindar, a u njegovom centru se nalazi još dodatni par mikrotubula.
Reference
- ↑ Wang, Qingfeng; Suzuki, Asaka; Mariconda, Susana; Porwollik, Steffen; Harshey, Rasika M (2005). „Sensing wetness: A new role for the bacterial flagellum”. The EMBO Journal 24 (11): 2034–42. DOI:10.1038/sj.emboj.7600668. PMC 1142604. PMID 15889148.
- ↑ Bardy SL, Ng SY, Jarrell KF (February 2003). „Prokaryotic motility structures”. Microbiology (Reading, Engl.) 149 (Pt 2): 295–304. DOI:10.1099/mic.0.25948-0. PMID 12624192.
- ↑ Lefebvre PA; Lefebvre, PA (2001). „Assembly and Motility of Eukaryotic Cilia and Flagella. Lessons from Chlamydomonas reinhardtii”. Plant Physiol. 127 (4): 1500–1507. DOI:10.1104/pp.010807. PMC 1540183. PMID 11743094.
- ↑ Jarrell, K (editor) (2009). Pili and Flagella: Current Research and Future Trends. Caister Academic Press. ISBN 978-1-904455-48-6.
Vanjske veze
