Milisav Savić je srpski prozni pisac, književni istoričar i prevodilac.
Život
Rođen je 15. 4.1945. u Vlasovu kraj Raške. Gimnaziju je završio u Novom Pazaru, a studije jugoslovenske i svetske književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu. Na istom fakultetu magistrirao je s temom „Memoarska proza o prvom srpskom ustanku“, a potom i doktorirao s temom „Memoarsko-dnevnička proza o srpsko-turskim ratovima 1876-1878“.
Bio je urednik „Studenta“ (1968-70) i „Mladosti“ (1970-72), glavni i odgovorni urednik „Književni reči“ (1972-1977) i „Književnih novina“ (1980-82). U izdavačkom preduzeću „Prosveta“ radio je od 1983. do 2004. godine, najpre kao glavni i odgovorni urednik a potom kao direktor. Bio je predsednik Srpske književne zadruge 2000-2001. Obavljao je dužnost ministra-savetnika u Ambasadi Srbije i Crne Gore, odnosno Srbije, u Rimu od 2005. do 2008. godine. Bio je i predavač srpskohrvatskog jezika i jugoslovenske književnosti na Londonskom univerzitetu (1987/88), Njujorškom državnom univerzitetu u Olbaniju (Albani, 1985/87), Univerzitetu u Firenci (1990/92) i Univerzitetu u Lođu (1999/2000). Od 2010. do 2014. godine bio je redovni profesor Državnog univerziteta u Novom Pazaru.
Romani su mu prevedeni na grčki, engleski, slovenački, makedonski, bugarski, rumunski. Autor je leksikona „Ko je ko – pisci iz Jugoslavije“ (1994).
Objavio je više knjiga prevoda sa engleskog i italijanskog. Priredio je antologije savremene američke pripovetke „Psihopolis“ (1988), savremene australijske pripovetke „Komuna te ne želi“ (1990), „Savremena italijanska pripovetka“ (1992), te „Modernu svetsku mini priču“ (sa Snežanom Brajović, 1993). Sastavljač je i antologije „Najlepše srpske priče“ (izbor, predgovor, komentari, 1996).
Za životno delo dobio je sledeće nagrade: Stefan Prvovenčani (2008), Biblios (2009), Ramonda Serbika (2009), Milovan Vidaković (2014), Vitez srpske književnosti (2015), Prsten Despota Stefana Lazarevića (2019), Zlatni krst kneza Lazara (2020). Za celokupno pripovedačko delo: Veljkova golubica (2012), Kočićeva nagrada (2016). i Podrum Radovanović (2023).
Knjige pripovedaka
„Bugarska baraka“ (1969, nagrada lista „Mladost“), "Bugarska baraka sa komentarima i prilozima", jubilarno izdanje (2019)