Doktorirao je matematiku 1992. u Kanadi (University of Manitoba, teza Modular Dimension Subgroups). Predaje na Univerzitetu Nju Bransvik. Autor je dve knjige pripovedaka: Pseudologija fantastika, Matica srpska, 1995. i Radost brodolomnika, Svetovi, 1997. i knjige Matematika i koreni postmodernog mišljenja, Oxford University Press i Ediciones Colihue, na engleskom i španskom, 2001. Prvi roman Oproštajni dar je 2001. proglašen za knjigu godine odlukom žirija Radio Beograda. Drugi Tasićev roman Kiša i hartija dobitnik je NIN-ove nagrade za roman, kao i nagrade "Vitalove" književne fondacije "Zlatni suncokret" za 2004. godinu.