Moguće je da ovaj članak ili neki njegov dio sadrži zastarjele podatke Molimo vas da pomognete Wikipediji u ažuriranju članka, ukoliko je to moguće. Za više detalja, pogledajte stranicu za razgovor.
World map representing the inequality-adjusted Human Development Index categories (based on 2018 data, published in 2019).[1]
0.800–1.000 (very high)
0.700–0.799 (high)
0.550–0.699 (medium)
0.350–0.549 (low)
Data unavailable
Indeks ljudskog razvoja, skraćeno HDI, (engl.The UN Human Development Index (HDI)), je formula kojom se meri siromaštvo, pismenost, obrazovanje, životni vek, i drugi faktori za zemlje sveta. Mnogi preko ove formule svrstavaju zemlje u razvijene (zemlje prvog reda), u razvoju (zemlje drugog reda) i treće zemlje sveta. Do ove formule je dišao Pakistanski ekonomist Mahbub al Hak, a Program Ujedinjenih nacija za razvoj je koristi od 1993. godine u svom godišnjem izveštaju o razvoju.
HDI meri prosečna dostignuća u zemljama po tri osnovne stvari u ljudskom razvoju:
O dugom i zdravom životu, mereno prema životnom veku od rođenja.
Znanju, mereno prema pismenosti. Takođe se uzima u obzir osnovno, srednje, kao i postotak upisa.
Svake godine, zemlje članice UN-a se rangiraju prema ovoj formuli. Zemlje koje su na vrhu liste to često naglašavaju, kako bi privukli obrazovane migrante. Kao alternativno merenje, koristi se Indeks siromašnih zemalja.
Metod za izračuvavanje
U opštem slučaju, kako bi se transformisana osnocna promenljiva, recimo , u indeks bez merne jedinice između 0 i 1 (što omogućuje združavanje različitih popisa), sledeđa formula se koristi:
Indeks društvenog razvoja (HDI) stoga predstavlja prosek sledeća tri glavna popisa:
Životni vek =
Stepen obrazovanja =
Pismenost kod odraslih (ALI) =
Godišnji upis đaka (GEI) =
Bruto društveni proizvod =
LE: Životni vek
ALR: Stepen pismenost odraslih
CGER: Kombinovani koeficijent broja đaka
GDPpc: Društveni proizvod po glavi stanovnika prema kupovnoj moći građana u dolarima
Izveštaj iz 2005. godine
Izveštaj iz 2005. godine, generalno, HDI u zemljama sveta se popravlja, sa dve iznimke: države bivšeg SSSR-a i saharska Afrika, koje pokazuju pad. Pad kvaliteta obrazovanja, ekonomije i smrtnosti su glavni činioci pda HDI vrednosti u prvog grupi zemalja, dok HIV/AIDS i smrtnost su glavni uzroci pada u zemljama drugog reda.
Kod većine zemalja iz izveštaja 2005. godine se vidi povećanje u poređenju sa 2003. godinom. Neke zemlje, članice UNa nisu uspele pribaviti potrebne podatke da bi se mogao izfračunati koeficijent. Na listi se ne nelaze Afganistan, Irak, Liberija, Severna Koreja, Srbija, Crna Gora i Somalija. Iako napomenute zemlje nisu u mogućnosti ili nisu voljne da daju potrebne informacije, ljihov rang bio bio u zemlje srednjeg ili niskog razvoja.